Tužena VV je 30.10.2013. godine podnela predlog za ponavljanje postupka, pozivajući se na razloge propisane članom 422. stav 1. tačka 1., 2. i 3. Zakona o parničnom postupku. U predlogu je navela da joj zbog nezakonitog postupanja, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom, jer joj do dana podnošenja zahteva nije dostavljena odluka revizijskog suda. Uz to, tužena nije mogla biti stranka u postupku, a zastupalo je lice koje nije advokat. Takođe je kao razlog navedeno da se odluka suda zasniva na lažnom iskazu veštaka.

Odlučujući o predlogu za ponavljanje postupka, nižestepeni sudovi su primenom člana 422., 424. i 426. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04) predlog odbacili kao nepotpun, ocenivši da razlog iz člana 422. stav 1. tačka 3. ne može biti zakonski osnov za ponavljanje postupka zbog toga što podnosilac predloga za svoje navode nije dostavila dokaze, i da je u pogledu razloga iz tačke 1. predlog neblagovremen, s obzirom da je odluka apelacionog suda primljena od strane punomoćnika tuženog 30.01.2011. godine, pa je predlog podnet po isteku zakonskog roka od 30 dana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbacili predlog tužene za ponavljanje postupka.

Prema članu 422. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti, između ostalog, ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom (tačka 1.); ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno (tačka 2.); ako se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka (tačka 3.).

Prema odredbi člana 424. stav 1. istog zakona, predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 30 dana i to u slučaju iz člana 422. tačka 1. zakona, od dana kad je odluka dostavljena stranci, a u slučajevima iz člana 422. tačka 3.-5. zakona od dana kad je stranka saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, ako se krivični postupak ne može sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti.

Odredbom člana 425. zakona propisano je da se predlog za ponavljanje postupka podnosi uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu (stav 1.); u predlogu se naročito moraju navesti: zakonski osnov po kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača.

Odredbom člana 426. tog zakona propisano je da neblagovremene (član 424.), nepotpune (član 425. stav 2.) ili nedozvoljene (član 424.) predloge za ponavljanje postupka odbaciće rešenjem predsednik veća bez održavanja ročišta.

Polazeći od navedenog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predlog tužene za ponavljanje postupka nepotpun u delu kojim traži ponavljanje postupka iz razloga propisanih članom 422. tačka 2. i tačka 3. Zakona o parničnom postupku koji se primenjuje u konkretnom slučaju, jer tužena uz predlog nije dostavila dokaze kojima bi potkrepila svoje navode, te da je neblagovremen u delu u kome se traži ponavljanje postupka iz razloga propisanog članom 422. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Pritom, u smislu tada važećeg Zakona o parničnom postupku i to odredbe člana 90., punomoćniku tužene u tom postupku, njenom sinu, izdato je punomoćje za zastupanje u toj pravnoj stvari u kome nisu bliže određena ovlašćenja punomoćnika, pa je na osnovu takvog punomoćja punomoćnik bio ovlašćen da preduzme sve radnje u postupku, pa i da podnese predlog za ponavljanje postupka, za koju radnju mu u smislu te zakonske odredbe nije bilo potrebno posebno ovlašćenje.

Činjenica da je u obrazloženju drugostepenog rešenja pogrešno označeno ime tužene je bez uticaja, jer je reč o očiglednoj grešci u pisanju koja se u svako doba može otkloniti.

Iz napred navedenih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi revizije i na osnovu čl. 405. i 412. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić