Odlučujući o reviziji, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Drugostepeni sud je relevantno činjenično stanje utvrdio na osnovu dokaza izvedenih u postupku na glavnoj raspravi, a u obrazloženju pobijane presude ocenio je sve žalbene navode tuženih koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. Ostalim navodima revizije se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti primenom člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u bračnoj zajednici sa tuženim od 2003. godine i imaju troje zajednične dece VV rođenog 2001. godine, maloletnu GG rođenu 2005. godine i maloletnog DD rođenog 2019. godine. Tuženi je u toku bračne zajednice ispoljavao problem sa zloupotrebom alkohola i kockanjem, što je predstavljao povod za konflikt koji je okončavao svađom i uvredama upućenim tužilji i deci. Zbog nasilnog ponašanja tuženog zajednica stranka je više puta prekidana, a potom ponovo obnavljana. U periodima kada tuženi nije konzumirao alkohol, do svađe u porodici nije dolazilo. Porodica se nalazi na evidenciji organa starateljstva od 2019. godine kada je realizovan stručni postupak sa tada mal. VV i članovima porodice i tokom 2020. godine povodom neosnovane anonimne prijave da je ugrožena bezbednost ćerke maloletne GG. Dana 27.07.2021. godine u večernjim satima, tuženi pod dejstvom alkohola, nije dopustio maloletnoj ćerki da uđe u kuću, jer je dan ranije upozorio da se kući ne vraća kasno. Tužilja je tada vrata od kuće otključala, kada je tuženi uz izrečene psovke odgurnuo ćerku GG napolje i ponovo zaključao vrata od kuće. Na poziv tužilje, stariji sin VV ponovo je otključao ulazna vrata, kada je tuženi i pored ponovo izrečenih uvreda i psovki pokušao fizički da nasrne na tužilju i ćerku. U tome ga je srečio sin i nije mu dopustio da priđe majci i sestri. U istoj porodičnoj kući u prizemnom delu žive roditelji i brat tuženog, a otac tuženog je kritičnom prilikom pozvao policiju.

Povodom ovog događaja (27.07.2021. godine) Policijska stanica Stara Pazova je izrekla tuženom hitne mere privremenog udaljenja iz stana i privremenu zabranu kontaktiranja i približavanja žrtvi nasilja, supruzi i mal.ćerki GG u trajanju od 48 sati uz procenu rizika od neposredne opasnosti od nasilja u porodici. Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi NP 168/21 od 27.07.2021. godine usvojen je predlog javnog tužilaštva i tuženom su produžene navedene hitne mere na period od 30 dana, do 28.08.2021. godine. Tužilja je podnela tužbu radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava nad maloletnom decom. Nakon izrečenih hitnih mera tužilja se sa decom iselila iz porodične kuće i sada živi u kući svojih roditelja. Na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijani rad Opštine Stara Pazova od 29.09.2021. godine zasnovanog na evidenciji centra, razgovora sa članovima porodice i opservacije relacija, utvrđeno je da tuženi ne prepoznaje i ne uviđa propust u ponašanju, umanjuje njegove posledice i negira nasilne obrasce ponašanja. Zbog različitog postupanja u vaspitanju dece iskazuje negativan stav prema roditeljskim sposobnostima tužilje. U genezi porodice porekla tuženog, prisutni su oblici disfunkcionalnog i maladaptivnog ponašanja. Tužilja već duži vremenski period trpi fizičko i psihičko nasilje od tuženog, zbog čega odnosi izmeđi stranaka su duže vremena narušeni. Tužilja i maloletna GG su u strahu za ličnu bezbednost i osećaju bojazan, jer je ponašanje tuženog nepredvidivo zbog zloupotrebe alkohola. Dvoje starije dece ne kontaktiraju sa ocem, dok mlađe dete viđa oca prema telefonskom dogovoru parničnih stranaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona, kada su utvrdili da je tuženi prema tužilji izvršio nasilje u porodici i odredili navedene mere zaštite u trajanju od godinu dana od dana donošenja prvostepene presude, sa mogućnošću produženja sve dok ne prestanku razlozi zbog kojih su određene.

Prema članu 197. Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS“ broj 18/05), pod nasiljem u porodici podrazumeva se ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice (stav 1.), uz određenje da se nasiljem između ostalog, smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobrizno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (stav 2. tačka 1. i 6.). Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojima se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice (član 198. stav 1.).

Ponašanje jednog člana porodice kvalifikuje se kao nasilje u porodici kada je takvog obima i intenziteta da narušava mir i spokojstvo drugog člana porodice i prouzrokuje strah od narušavanja fizičkog ili duševnog integriteta, kao i od ponavljanja akata nasilja. S tim u vezi, psihičkim nasiljem smatra se zastrašivanje, stvaranje neugodnosti kod žrtve i postavljanje nerealno visokih očekivanja u odnosu na žrtvu, posesivno ponašanje, ponižavanje žrtve, kontrolisanje njenog ponašanja, omalovažavanje, izazivanje neosnovanog osećaja stida i srama, uznemiravanje i maltretiranje žrtve i drugo ponašanje koje ima za cilj narušavanje ili ugrožavanje duševnog zdravlja ili spokojstva žrtve. Navedeni akti bez obzira na to što ne predstavljaju fizičku manifestaciju nasilja, dovoljni su da naruše duševno zdravlje i spokojstvo žrtve.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad opštine Stara Pazova, koje je pribavljeno na osnovu člana 286. Porodičnog zakona, pravilno su nižestepeni sudovi ponašanje tuženog ocenili kao nasilje nad tužiljom. Tuženi je tokom trajanja bračne zajednice vršio psihičko i fizičko nasilje nad tuženom, uzrokovano zloupotrebom alkohola, čemu su neretko prisustvovala njihova zajednička deca, a što je kulminiralo tokom jula meseca vređanjem i nasrtajem na tužilju i mal.ćerku stranaka, u čemu ga je sprečio stariji sin. Takvo ponašanje tuženog narušilo je duševni mir i spokojstvo tužilje, usled čega ona oseća naglašeni strah zbog ugrožene bezbednosti i bojazan od nepredvidivog ponašanja tuženog i predstavlja fizičko i psihičko nasilje nad tužiljom koje se kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Stoga, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su donoseći pobijanu presudu pravilno primenili odredbu člana 197. Porodičnog zakona, dajući uverljive i pravilne razloge za svoj zaključak o tome da je došlo do porodičnog nasilja, odnosno da je u pitanju model ponašanja tuženog koji obuhvata radnje i ponašanja koja predstavljaju akte psihičkog i fizičkog nasilja. Imajući u vidu navedeno, kao i stručno mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom odredbe člana 198. stav 2. tačke 3, 4. i 5. Porodičnog zakona odredili konkretne mere zaštite od nasilja u porodici - zabranu približavanja i pristupa u prostor oko mesta stanovanja, rada i boravka tužilje na udaljenosti manjoj od 100 metara i zabranu daljeg uznemiravanja tužilje na period od godinu dana, kako bi se predupredilo eventualno novo nasilje prema tužilji i sprečila mogućnost stvaranja sličnih konfliktnih situacija, nalazeći da su određene mere zaštite odgovarajuće postojećoj situaciji, iz kojih razloga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Cilj određivanja mere zaštite od nasilja u porodici je da se nasilje ubuduće spreči, a zaštitne mere imaju i preventivni karakter. Izrečene zaštitne mere imaju za cilj ne samo sankciju za učinjenu povredu, već i preventivni razlog kako bi se ubuduće sprečilo uznemiravanje i nasilje i obezbedilo spokojstvo i bezbednost žrtve, za određen vremenski period.

Neosnovani su navodi tuženog u reviziji da se u konkretnom slučaju radilo o običnoj svađi bračnih drugova i da sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje na okolnost ponašanja tuženog koje je okarakterisano kao nasilje u porodici, jer ispoljeno bezobzirno ponašanje tuženog odstupa od standarda normalnog komuniciranja i ophođenja sa članovima porodice. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova, obrazložena u pobijanim presudama, potkrepljena je utvrđenim činjenicama i mišljenjem nadležnog Centra za socijalni rad, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja.

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo ponavljaju navodi iz žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić