.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 701/2020
27.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 346/19 od 31.07.2019. godine, u sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 346/19 od 31.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 346/19 od 31.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli Prr 101/2018 od 24.01.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 24.01.2019. godine do konačne isplate, dok je preko dosuđenog iznosa od 400 evra do traženih 360.000,00 dinara na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, deo tužbenog zahteva odbijen. Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 346/19 od 31.07.2019. godine, odbijene su žalbe tužilje i tužene i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka. Zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava jedan ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 11/2010, a povreda ovog prava tužilji je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 st 167/2018 od 09.03.2018. godine. O pravu tužilje na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilja revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ova, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za primenu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 09.08.2018. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, a podneskom od 27.12.2018. godine, tužba je preinačena povećanjem postojećeg zahteva na iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.
Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužilje nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
