.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7012/2022
30.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Danijele Nikolić, Dragane Boljević, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA, ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Marica Radovanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16883/19 od 10.01.2022. godine, u sednici veća održanoj 30.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16883/19 od 10.01.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16883/19 od 10.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6884/18 od 31.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 132.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na dosuđeni iznos materijalne štete isplati zakonsku zateznu kamatu za period od 14.05.2015. godine do 31.05.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 56.392,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 16883/19 od 10.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6884/18 od 31.05.2019. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na isznos od 132.300,00 dinara počev od 14.05.2015. godine do 31.05.2019. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U ovom sporu tužilja traži naknadu materijalne štete na zasadu malina, nastale dejstvom elementarne nepogode (grada), koja nije sprečena dejstvom protivgradne zaštite zbog propusta organa tužene da angažuju lica koja bi vršila ispaljivanje protivgradnih raketa.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP da bi se u ovom slučaju dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od sudske prakse u pogledu pasivne legitimacije tužene države, u smislu člana 4. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 111/09 ... 93/12) kojim su organi državne uprave, uz organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave, određeni kao subjekti sistema zaštite i spasavanja i člana 11. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 44/14) kojim je u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova stavljeno i vršenje poslova državne uprave koji se odnose na protivgradnu zaštitu, kao i o odgovornosti tužene za štetu u skladu sa članom 172. Zakona o obligacionim odnosima.
S tim u vezi, na ocenu dozvoljenosti posebne revizije tužene nema značaja njeno pozivanje na odredbu člana 20. tačka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 129/07) kojim je propisano da se opština preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zaštiti životne sredine i zaštiti od elementarnih nepogoda. Nije sporno da su jedinice lokalne samouprave, u smislu člana 4. stav 1. Zakona o vanrednim situacijama subjekti sistema zaštite i spasavanja, ali to ne isključuje odgovornost tužene Republike Srbije, već uspostavlja solidarnu odgovornost države i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa članom 206. Zakona o obligacionim odnosima.
Ne postoji ni potreba tumačenja prava o oslobađanju tužene od odgovornosti u skladu sa članom 177. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog dejstva više sile - uzroka koji se nalazio van stvari a čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći ili otkloniti. Elementarna nepogoda - grad kao vrsta atmosferske padavine, može se predvideti (član 2. stav 1. i 2. Zakona o meteorološkoj i hidrološkoji delatnosti), izbeći ili otkloniti, upravo dejstvom protivgradne zaštite kao dela jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja čiju izgradnju obezbeđuju subjekti sistema zaštite iz člana 4. stav 1. Zakona o vanrednim situacijama.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučio je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.04.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 132.300,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srenjem kursu NBS na da podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
