Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gžrr1 23/22 od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za dosudom troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu St 296/2012. Rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Rž St 5263/19 od 22.11.2019. godine utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu St 296/12. Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U ovom slučaju, stečajni dužnik GIK „Banat“ AD iz Zrenjanina, nije privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, sa kojih razloga tužena Republika Srbija nema obavezu da tužilji naknadi traženu imovinsku štetu. Obaveza tužene Republike Srbije da tužilji naknadi traženu imovinsku štetu ne može se zasnivati ni na članu 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da se odredbe navedenog člana odnose na materijalnu štetu koja nastane zbog dužine trajanja sudskog postupka, a ne zbog neisplaćivanja potraživanja od strane stečajnog dužnika. Sa napred navedenih razloga nižestepenim presudama je odlučeno u skladu sa zakonom i Zaključkom ovog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave jesu sporovi kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.02.2020. godine, a vrednos predmeta spora je 325.123,32 dinara, koji iznos prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 117,5936 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 2.764,80 evra.

S obzirom da se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić