.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 704/2021
03.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Vesne Subić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stanojčić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Kovačević, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4885/2018 od 27.11.2018. godine, u sednici održanoj 03.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4885/2018 od 27.11.2018. godine, primenom člana 404. ZPP.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4885/2018 od 27.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi P 486/13 od 14.06.2018. godine, stavom prvim odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između VV iz ..., kao primaoca izdržavanja i ovde tuženog, kao davaoca izdržavanja, koji je overen od strane sudije Opštinskog suda u Rumi, 27.03.2009. godine, pod brojem R ../2009. Stavom drugim izreke odbijen je predlog za određivanje privremene mere (bliže navedene ovim stavom izreke), pa je stavom trećim izreke obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 207.825,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4885/2018 od 27.11.2018. godine, žalba tužilje je delimično usvojena, pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obaveza tužilje da tuženom naknadi troškove postupka snižena sa dosuđenih 207.825,00 dinara na 150.025,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba tužilje odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u nepreinačenom delu iz stava 1. i 2. Istom presudom odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanom odlukom odbijen je tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen između pravne prethodnice parničnih stranaka, kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zbog nepotpune stranačke legitimacije, s obzirom da tužbom nisu obuhvaćeni svi pravni sledbenici – zakonski naslednici primaoca izdržavanja, bilo na strani tužioca ili na strani tuženog. Imajući u vidu da je odluka doneta u skladu sa pravim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o nužnim i jedinstvenim suparničarima u ovim sporovima, te da tužilja revizijom ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi raskida ugovora u ovoj pravnoj stvari, podneta je 04.03.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 1.500.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 111,3336 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod granične vrednosti od 13.473,03 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, odnosno dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
