Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Knežević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama od 08.06.2021. godine, u sednici održanoj dana 15.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1718/2020 od 08.06.2021. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Nišu

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja 08.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 235/19 od 27.02.2020. godine, stavom prvim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade štete zbog eksploatisanog peska sa kat. parcele br. .. po kulturi njiva četvrte klase ukupne površine od 1996 m2 i kat. parcele br. .. po kulturi šumsko zemljište ukupne površine od 1677 m2, obe upisane u LN br. .. KO ..., čiji je tužilac vlasnik u obimu od 2/4 idealnog dela, isplati iznos od 598.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.12.2018. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 275.898,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Rev 7050/2021 2 prvim izreke, ukinuta je navedena prvostepena presuda i presuđeno tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca koji je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete zbog eksploatisanog peska sa opisanih katastarskih parcela čiji je on vlasnik u obimu 2/4 idealnih delova, isplati iznos od 598.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.12.2018. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 291.612,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv navedene pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavile obe parnične stranke, pozivajući se obe na primenu člana 404. ZPP. Tužilac je reviziju izjavio zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba ZPP-a, u postupku pred drugostepenim sudom.

Baveći se ocenom dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP i da zato nema potrebe da se o njoj odlučuje na osnovu člana 404. ZPP. Dok revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke pobijane presude, nije dozvoljena.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na drugostepenu presudu kojom je odlučeno o troškovima postupka (stav drugi izreke), na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP; obzirom da se revizijom tuženog napada odluka o troškovima postupka čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Zato nema ni potrebe za odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, povodom odluke suda o visini troškova postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe ZPP, kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka.

Kako na osnovu izloženog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ove odluke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojima je postupak pravnosnažno okončan, a pobijano rešenje o naknadi troškova postupka to nije. Članom 28. ZPP propisano je, da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora se uzima samo vrednost glavnog zahteva (stav 1) dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da se revizijom tuženog napada odluka o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje zbog koga se revizija može izjaviti na osnovu člana 420. ZPP, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz izloženog razloga a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je suvlasnik katastarskih parcela broj .. po kulturi njiva četvrte klase površine od 1996 m2 i br. .. po kulturi šumsko zemljište površine od 1697 m2, obe upisane u LN br. .. KO ..., sa udelom od 2/4 idealnih delova. U toku 2014. godine, tuženi je vršio eksploataciju peska sa ovih katastarskih parcela tako što je upotrebom mehanizacije za potrebe svog preduzeća „BB“ iz ..., skinuo humusni sloj zemljišta, a onda izvršio iskop i odvezao pesak koji se nalazio ispod. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka geodetske struke, ove parcele se na licu mesta graniče i čine jednu celinu. Utvrdio je takođe da površina iskopa sa kat. parcele br. .. iznosi 4647 m3, a sa kat. parcele .. iznosi 557 m3. Prema osnovnom i dopunskim nalazima sudskog veštaka građevinske struke, utvrđeno je da vrednost iskopanog i odvezenog peska sa navedenih katastarskih parcela tužioca, a srazmerno njegovom suvlasničkom udelu, prema cenama u vreme veštačenja iznosi 556.200,00 dinara. Isti sudski veštak je u svom dopunskom nalazu od 05.12.2018. godine utvrdio da bi s obzirom na suvlasnički deo tužioca, za vraćanje navedenih katastarskih parcela u prvobitno stanje, nanošenjem zemljanog materijala i humusa, bio neophodan iznos od 598.400,00 dinara. Tim povodom tuženi je bio u pregovorima sa tužiocem oko cene za odneti pesak, ali do njihovog dogovora o tome nije došlo, tako da je tuženi ovu eksploataciju izvršio bez tužiočeve dozvole, ne plativši mu naknadu za pesak. O radovima koje je potrebno izvesti radi dovođenja navedenih parcela u prvobitno stanje, izjašnjavao se i sudski veštak poljoprivredne struke, čiji nalaz i mišljenje nižestepeni sudovi nisu prihvatili.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, da je tuženi tokom 2014. godine kao fizičko lice, bez dozvole i saglasnosti tužioca, izvršio eksploataciju peska sa njegovih kat. parcela tužioca (čiji je suvlasnik) prvostepeni sud je zaključio da je tuženi na taj način svojom krivicom prouzrokovao tužiocu materijalnu štetu na osnovu članova 154. i 158. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), te da je zbog toga u obavezi da mu isplati novčanu protivvrednost za radove radi dovođenja ovih katastarskih parcela u pređašnje stanje u utvrđenoj visini. Pritom je imao u vidu da je tužilac prvobitno tražio i naknadu za protivvrednost odnetog peska (u utvrđenom iznosu od 556.200,00 dinara), koji zahtev mu je odbijen presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 316/16 od 22.01.2019. godine koja je u tom delu postala pravnosnažna, obzirom da je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 1923/2019 od 04.04.2019. godine ukinuta u stavovima drugom i petom izreke.

Drugostepeni sud je nakon održane glavne rasprave odbio tužbeni zahtev tužioca iz razloga što je na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku i na osnovu iskaza sudskog veštaka građevinske struke datog na ročištu od 08.06.2021. godine na kojem je zaključena glavna rasprava, utvrdio da je tuženi u međuvremenu (nakon donošenja prvostepene presude) doveo u ranije stanje pre iskopa i odvoza peska, predmetne tužiočeve katastarske parcele. Sledom toga je ocenio, da bi tuženi kao odgovorno lice bio dužan da na osnovu člana 185. st.1. i 3. ZOO, uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i da eventualno ako to nije moguće plati odgovarajuću naknadu u novcu, ali je utvrđeno da je on to ranije stanje uspostavio.

Međutim, za sada se ne može prihvatiti izloženo pravno stanovište drugostepenog suda jer je zasnovano na osnovu iskaza sudskog veštaka građevinske struke datog u drugostepenom postupku, u situaciji kada je, kao što to tužilac osnovano ističe u reviziji, isti sudski veštak na tom ročištu takođe izjavio i to da u jednom delu predmetnih katastarskih parcela, nije izvršena nivelacija, odnosno da nije dovedena u isti nivo u kakvom je bila pre iskopa peska. To pogotovo kada se ima u vidu da je iskop peska sa ovih parcela vršen na dubini od 3 metara, kao što je to utvrđeno nalazima sudskih veštaka.

Zato će drugostepeni sud u ponovnom postupku na pouzdan način utvrditi u kom obimu, odnosno da li je tuženi u potpunosti doveo predmetne katastarske parcele tužioca (odnosno suvlasničke delove) u ranije stanje pre izvršenog iskopa peska, pa će zavisno od toga odlučiti o tužbenom zahtevu za traženu naknadu materijalne štete.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić