Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 269/2021 od 23.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 358/19 od 26.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema navedenoj odredbi (stav prvi), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata komfornom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, utvrđenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St. 582/2018 od 12.04.2018. godine usvojen je prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđeno da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja HK „Viskoza“ AD „Hemiremont“ DOO iz Loznice koji se vodi u predmetu tog suda St. 63/2010. Stečajni dužnik je privredno društvo koje posluje sa većinskim društvenim kapitalom. Zaključkom stečajnog suda St. 63/10 od 17.02.2010. godine tužiocu je priznato potraživanje u četvrtom isplatnom redu, u iznosu od 45.170,00 dinara - glavni dug od 26.750,00 dinara i zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka od 18.465,00 dinara. Tužilac nije naplatio priznato novčano potraživanje u stečajnom postupku.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučili o odgovornosti tužene za imovinsku štetu prouzrokovanu povredom tužiočevog prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu jer tužilac bez svoje krivice nije naplatio novčano potraživanje iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika koje mu je priznato u stečajnom postupku, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilac svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku nisu od uticaja na pravilnost odluke o pravu tužioca na naknadu imovinske štete. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini potraživanja koje nije naplatio u postupku stečaja, bez obzira na to što taj postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete tužena stupa u stečajni postupak namesto tužioca, i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Zaključkom stečajnog suda tužiocu je priznato novčano potraživanje koje se sastoji od glavnog duga u iznosu od 26.705,00 dinara i pripisane zatezne kamate u iznosu od 18.465,00 dinara, obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je na osnovu člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja zaključka, po kojem se obračun zatezne kamate vrši primenom komforne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 73 od 27.07.2012. godine, utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi: „primenom komforne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. Ustavni sud nije odredio načni otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom komforne metode.

Sledstveno izloženom, tužilac osnovano potražuje od tužene naknadu imovinske štete u visini od 26.750,00 dinara, što predstavlja deo njegovog novčanog potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku na ime glavnog duga. Zbog toga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Međutim, u preostalom delu - za iznos od 18.465,00 dinara, što predstavlja obračunatu zateznu kamatu na iznos glavnog duga, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kojem se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu metodom prostog interesnog računa. Nižestepeni sudovi o tome nisu vodili računa i zato su propustili da od stečajnog suda, po službenoj dužnosti, zatraže izveštaj - preračun zatezne kamate na glavni dug stečajnog dužnika, obračunate metodom prostog interesnog računa za period od dospelosti duga do dana otvaranja stečajnog postupka.

Iz tog razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke - ukinute presude nižestepenih sudova za deo novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 18.465,00 dinara, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će od stečajnog suda zatražiti da po službenoj dužnosti preračuna zateznu kamatu na priznati glavni dug tužioca, primenom proporcionalne metode (prost interesni račun) i nakon toga ponovo odlučiti o tom delu tužbenog zahteva.

Delimično ukidanje nižestepenih presuda ima za posledicu ukidanje i odluka o troškovima postupka, kao sporednom potraživanju koje zavisi od odluke o glavnoj stvari. Saglasno članu 165. stav 3. u vezi člana 4. ZPP, revizijski sud nije odlučivao o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka, jer će o tim troškovima odluku doneti prvostepeni sud u konačnoj odluci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić