.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7074/2021
25.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nebojša Žilović advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 9085/20 od 10.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 9085/20 od 10.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18795/11 od 12.06.2019. godine odbijen je predlog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18795/11 od 29.08.2018. godine, tražen podneskom tužilaca od 18.09.2018. godine.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 9085/20 od 10.07.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno prvostepeno rešenje.
Protiv rešenja drugostepenog suda tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, u smislu člana 399. u vezi člana 412. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18795/11 od 19.01.2016. godine, u prvom stavu izreke utvrđeno je da je tužba tužilaca AA i BB obojice iz ... podneta tom sudu 05.06.2011. godine za glavni dug od 2.652,90 dinara i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18795/11 od 09.04.2012. godine bez dejstva, a žalba tužilaca AA i BB obojice iz ... izjavljena 03.08.2014. godine protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18795/11 od 09.04.2012. godine je odbačena. U drugom stavu izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se tužena obaveže da im, na ime procesne kamate, plati iznos od 1.805,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2015. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka.
Odlučujući o žalbi tužilaca protiv navedene presude Viši sud u Sremskoj Mitrovici je presudom Gž 710/17 od 29.08.2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18795/11 od 19.01.2016. godine.
Tužioci su podneskom od 18.09.2018. godine podneli predlog za ponavljanje postupka na osnovu člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP (pogrešno označenog kao član 426. stav 1. tačka 10. ZPP), ukazujući na nelogičnost obrazloženja presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 710/17 od 29.08.2018. godine u delu gde se tvrdi da presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 33834/13 od 30.10.2013. godine nije pravnosnažna, a istakli su da je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 33834/13 od 30.10.2013. godine pravnosnažna i uz predlog su dostavili fotokopiju ove presude sa klauzulom pravosnažnosti.
Po shvatanju ovog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP kada su odbili kao neosnovan predlog tužilaca za ponavljanje postupka.
Odredbom člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP, propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.
U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 33834/13 od 31.10.2013. godine na koju se predlogom za ponavljanje postupka ukazuje, bila je već predmet razmatranja prilikom donošenja odluke drugostepenog suda u postupku čije se ponavljanje traži, pa se ova odluka ne može smatrati novim dokazom. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da predloženi dokaz odnosno isprava ne predstavlja novi dokaz u smislu člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP na osnovu koga bi za tužioce mogla biti doneta povoljnija odluka da je taj dokaz bio upotrebljen u ranijem postupku.
Sud je cenio i navode revizije, ali je našao da su neosnovani, jer eventualna nepravilna odnosno pogrešna ocena nekog dokaza, na koju se okolnost ukazuje u reviziji, ne može biti razlog za ponavljanje postupka iz člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP, pošto je za primenu ove odredbe neophodno (pored ostalog) da stranka pruži nov, dakle dokaz koji nije bio upotrebljen u postupku.
Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
