.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7098/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jelić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Igor Sokolović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1299/2022 od 20.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1299/2022 od 20.09.2022. godine, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, odbijen protivtužbeni zahtev i odlučeno o parničnim troškovima i predmet u tom delu vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Apelacioni sud u Nišu je, na osnovu održane rasprave, presudom Gž 1299/2022 od 20.09.2022. godine, ukinuo presudu Osnovnog suda u Surdulici P 1004/19 od 27.05.2021. godine i presudio tako što je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 4.950 evra sa zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, sve u dinarskoj protivvrednosti, počev od presuđenja 27.05.2021. godine do isplate, a odbio tužbeni zahtev da se na iznos glavnice dosudi kamata koju propisuje Evropska centralna banka počev od dana presuđenja do isplate u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate; odbio kompenzacioni protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da je osnovano njegovo potraživanje prema tužiocu na ime preostalog dela kupoprodajne cene za stan površine 60 m2, koji se nalazi u ... u ulici ..., ulaz ... broj stana ..., u iznosu od 5.500 evra, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke za evro, počev od 27.05.2021. godine do isplate, te da se izvrši prebijanje dospelih novčanih potraživanja stranaka; obavezao tuženog da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 141.276,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv navedene presude u delu u kom nije uspeo u parnici tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući presudu u pobijanom delu na osnovu odredbi članova 403. stav 2. tačka 3. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, ali je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi, koji se bavio izgradnjom stambenih zgrada, kao zajmoprimac i tužilac, kao zajmodavac, su dana 10.08.2011. godine, zaključili ugovor o zajmu 30.000 evra, sa rokom vraćanja 31.12.2012. godine, ili predajom u svojinu i državinu stana na teritoriji ... površine 50 m2, o čemu bi do navedenog roka bio zaključen ugovor o prodaji. Dana 12.08.2011. godine, tuženi je radi obezbeđenja vraćanja zajma sačinio i overio založnu izjavu, na stanu površine 62 m2, u ulici ... ..., u ..., na katastarskoj parceli br .../... . Dana 07.03.2012. godine stranke su potpisale pismeno kojim su se saglasile da je vrednost stana na kome je zasnovana hipoteka 40.000 evra, te da tužilac daje izjavu za potrebe elaborata o snimanju objekta i upisa hipoteke. Ispod otkucanog teksta na toj ispravi, svojeručno je dopisano da tužilac treba da izvrši doplatu od 10.000 evra. Dana 06.11.2013. godine, između tužioca, kao kupca, i tuženog, kao prodavca, zaključen je i overen kupoprodajni ugovor, čiji predmet je stan broj ..., na adresi ... broj ... u k.o. ..., na kat. parceli br. .../..., površine 60 m2, upisan u listu nepokretnosti ..., za kupoprodajnu cenu od 34.500 evra. Rok za primopredaju poseda određen je 15.01.2014. godine, te je za slučaj neispunjenja ove obaveze ugovorena kazna od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti. Istog dana od strane advokata sačinjena je priznanica, po čijoj sadržini tuženi potvrđuje da je od tužioca primio 7.500 evra, kojim iznosom je u potpunosti izmirena cena nepokretnosti u ulici ... .../... u skladu sa ugovorom od 06.11.2013. godine. U stanu su živela treća lica, pa je tužilac protiv njih pokrenuo parnicu za iseljenje i ishodovao presudu P 632/16 dana 12.10.2016. godine. Tužilac je nakon toga stupio u posed stana u oktobru mesecu 2016. godine.
Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, drugostepeni sud je na osnovu odredbi člana 270. Zakona o obligacionim odnosima, usvojio tužbeni zahtev za isplatu iznosa ugovorne kazne zbog docnje za vremenski period od 15.01.2014. godine do dana stupanja u posed, ukupno 33 meseca, a postavljeni protivtužbeni zahtev za isplatu kupoprodajne cene odbio, pošto je tuženi pismenom priznanicom od 06.11.2013. godine potvrdio da je kupoprodajnu cenu u celosti primio.
Osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud propustio da utvrdi odlučne činjenice, koje opredeljuju pravo tužioca na naknadu ugovorne kazne po odredbi člana 273. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima. Ovom odredbom predviđeno je da poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.
Pobijanom presudom utvrđeno je da je tužilac stupio u posed stana oktobra meseca 2016. godine, 33 meseca nakon što je to predviđeno ugovorom stranaka. Primopredaja poseda stana usledila je nakon što je tužilac ishodovao presudu za predaju poseda prema trećim licima. Propušteno je da se utvrdi da li je, kada i na koji način od vremena primopredaje poseda do podnošenja tužbe 03.04.2018. godine (period od sedamnaest meseci) tužilac saopštio tuženom da zadržava pravo na ugovornu kaznu. Ostalo je neutvrđeno i da li je tuženi nakon zaključenja kupoprodajnog ugovora isticao svoje potraživanje po osnovu neizmirene kupoprodajne cene, koje ističe u ovoj parnici kompenzacionom protivtužbom.
Valja ukazati da su bez uticaja na odluku revizijski navodi vezani za pravni osnov po kome tužilac zahteva novčanu isplatu, pošto po odredbi člana 192. stav 4. Zakona o parničnom postupku, sud navedenim pravnim osnovom u tužbi nije vezan.
Pošto utvrdi napred navedene činjenice, vezane za držanje stranaka u pogledu zahteva za ispunjenje ugovorom preuzetih prava i obaveza nakon zaključenja ugovora i primopredaje poseda, drugostepeni sud će biti u prilici da donese zakonitu odluku o zahtevima tužbe i protivtužbe (član 122. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima) i troškovima celog postupka.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
