.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 714/2020
27.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 356/19 od 08.10.2019. godine, u sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 356/19 od 08.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 356/19 od 08.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli Prr 47/2018 od 12.02.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime novčanog obeštećenja, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 12.02.2019. godine do konačne isplate, dok je preko dosuđenog iznosa od 400 evra do traženih 360.000 dinara na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, deo tužbenog zahteva odbijen. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 27.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 356/19 od 08.10.2019. godine, odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka. Zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava jedan ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 11/2010, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 st 89/2018 od 09.03.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilac revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ova, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za primenu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 07.08.2018. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, a podneskom od 26.12.2018. godine, tužba je preinačena povećanjem postojećeg zahteva na iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.
Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
