Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije- Visoki savet- sudstva- Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumom roku, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 490/19 od 14.10.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 04.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 490/19 od 14.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 490/19 od 14.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli Prr 220/19 od 04.07.2019. godine obavezana je tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca, preko dosuđenih 400,00 evra za iznos od još 2.600,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke, do konačne isplate u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 490/19 od 14.10.2019. godine, žalba tužioca i žalba tužene su odbijene i presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli Prr 220/19 od 04.07.2019. godine u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio posebnu reviziju, radi usaglašavanja sudske prakse, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru St 11/10, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St 1249/2018 od 28.09.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu praksu u pogledu odlučivanja o naknadi na novčano obeštećenje, međutim, visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, tako da nema potrebe za odučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 09.04.2019. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a kao vrednost spora u tužbi označena je vrednost u visini od 360.000,00 dinara, odnosno tužbeni zahtev je postavljen u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Odredbom člana 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić