.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7163/2021
02.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., protiv tuženog Republički fond za PIO Beograd, radi naknade štete, vrednost spora 5.681,52 dinara, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6019/19 od 17.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6019/19 od 17.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1017/19 od 13.03.2019. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji zbog manje isplaćene penzije za period od 03.12.2015. godine do 30.11.2018. godine isplati ukupan iznos od 5.681,52 dinara, odnosno iznose od po 157,82 dinara mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos, počev od 15. dana u tekućem mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Tužilja je oslobođena plaćanja troškova parničnog postupka na ime sudskih taksi.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 6019/19 od 17.03.2021. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1017/19 od 13.03.2019. godine u stavu prvom i drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost odlučivanja o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije za iznos dostave penzije na kućnu adresu.
Prema razlozima nižestepenih sudova, tužilji je u utuženom periodu naplaćivana poštarina u visini od 1,4% od iznosa pripadajuće penzije na ime dostave penzije na kućnu adresu. Nižestepeni sudovi nalaze da obaveza Fonda da korisnicima isplaćuje penzije u mestu njihovog prebivališta ne podrazumeva i obavezu Fonda da snosi troškove dostave penzije. Korisnik penzije ima pravo da se opredeli na koji će mu način biti izvršena isplata (na kućnu adresu, preko računa banke), ali se time istovremeno opredeljuje i da snosi troškove dostave penzije na kućnu adresu. Kako Fond ne može samostalno da vrši poslove dostave, to je opravdano i na zakonom dozvoljen način zaključio ugovor o dostavi penzija sa JP „Pošta Srbije“.
Imajući u vidu tako iznete razloge, na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti su ispunjeni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužilje u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilja nedozvoljena.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u postupku o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 468. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 5.681,52 dinara. Sledi da u predmetnom sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda, shodno izričitoj zakonskoj odredbi.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužilje kao nedozvoljenu, primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
