Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredba ovog zakona, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije predviđena kao razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su bili u braku i imaju maloletno dete - sina VV koji je rođen ...2004. godine. Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P2 46/16 od 07.02.2017. godine razveden je brak stranaka, samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV povereno je ovde tuženoj BB, dok je tužilac obavezan na plaćanje dečijeg izdržavanja za mal. VV, a visina njegove obaveze je izmenjena presudom od 15.03.2018. godine i iznos izdržavanja smanjen na 4.000,00 dinara mesečno. Tužilac AAje pokrenuo postupak za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, ali je njegov tužbeni zahtev odbijen. Pokretanju postupka prethodila su dva događaja, prvi od 11.07.2017. godine kada je tužena BB prijavila tužioca da je prati i s tim od strane policije konstatovano da ne postoji rizik od nasilja u porodici, zatim drugi od 14.11.2017. godine kada je tužilac Centru za socijalni rad Trstenik prijavio nasilje u porodici nad mal. VV, nakon čega je obavljen razgovor sa detetom i od strane organa starateljstva konstatovano da dete često balansira između roditelja koji ne komuniciraju i koji se međusobno optužuju i da dete oseća nelagodu i pritisak zbog toga. Tužilac je mal. VV vodio na privatni psihološki pregled u aprilu 2017. godine, kada je konstatovano da se dete oseća anksiozno zbog odluke o starateljstvu. U pogledu prijava nasilja nad detetom, Centar za socijalni rad je ustanovio da se radilo o korišćenju neprimerenog oblika kažnjavanja, a ne o sistemskom nasilju, odnosno o pojedinačnoj situaciji i da nije postojao hronicitet i kontinuitet takvog ponašanja. Majka, ovde tužena BB je pristala da maloletni VV ostane u tom trenutku uz oca, poštujući želju deteta. Nakon toga, usledila je još jedna prijava od strane tužioca Policijskoj stanici Trstenik dana 21.08.2019. godine, iz razloga što je tužena došla ispred zgrade gde živi tužilac i telefonom pozvala maloletnog VV da izađe da se zajedno vrate u stan, a tada je maloletni VV bio kod oca u terminu mimo sudske presude, pa je nakon izvršene procene i obavljenih razgovora utvrđeno da ne postoji rizik od nasilja u porodici. U tom periodu i nakon toga, maloletni VV je nastavio da odlazi kod oca i mimo sudske presude.

Tužba u ovom postupku je podneta 10.03.2020.godine. U sprovedenom postupku prvostepeni sud je pribavio mišljenje nadležnog organa starateljstva i neposredno utvrdio mišljenje mal. VV, na osnovu njegovih navoda datih na zapisniku 02.10.2020.godine. Sud je utvrdio da mal. VV izražava želju da pređe kod oca, ali da takođe u svojoj izjavi ukazuje da je njemu dobro kod majke i da ona dobro brine o njemu, da mu dopušta da ide kod oca kad god to poželi, samo da ponekad reaguje ako se suviše dugo zadrži kod oca. Ukazao je da njegovi roditelji nisu prostorno udaljeni jedan od drugog, u smislu mesta stanovanja, i da njemu nije problem da ode od jednog do drugog. Mal. VV smatra da bi mu u suštini bilo najlakše kada bi sam mogao da donosi odluku koliko će biti kod oca, a koliko kod majke, a u postojećoj situaciji izražava želju da živi sa ocem kako bi se napokon svi postupci okončali.

Centar za socijalni rad Trstenik je konstatovao da su oba roditelja emocionalno vezana za dete, da maloletni VV ima redovne kontakte sa ocem i viđanje se odvija u skladu sa njegovim potrebama, željama i raspoloživim vremenom, da se majka, ovde tužena BB, ne protivi boravku deteta kod oca i ostavlja mogućnost detetu da provede vreme sa svojim ocem koliko želi, bez obzira na termine koji su definisani sudskom odlukom, da ona prepoznaje potrebu kontaktiranja mal. VV sa ocem i sa starijim bratom po ocu. Maloletni VV se takođe i pred Centrom za socijalni rad izjasnio u svojoj izjavi od 29.08.2020. godine da želi da živi kod oca i da bi mu bilo lakše u tom slučaju. U svom izveštaju i mišljenju od 02.06.2021. godine Centar za socijalni rad Trstenik je naveo da mal. VV nije prešao da živi kod oca, u smislu da boravi u kontinuitetu, već da nekoliko dana bude kod oca, a nekoliko dana kod majke, kao i da se dešava da u istom danu bude kod oba roditelja, a da je mal. VV prvenstveno motivisan željom da udovolji ocu kada je u pitanju izmena odluke o poveravanju, ali da pritom istovremeno ne želi da povredi osećanja majke, da ovakav status mal. VV, odnosno takva vrsta pritiska i preuzimanja uloge nije adekvatna za njega i njegov dalji emocionalni razvoj i zaključno da je želja maloletnog VV u suprotnosti sa njegovim najboljim interesom. Sagledavanjem svih okolnosti slučaja, ocenjeno je da majka adekvatno vrši roditeljsko pravo i da je u najboljem interesu mal. VV da ona to i nadalje čini, u skladu sa odlukom o vršenju roditeljskog prava.

Na osnovu utvrđenih činjenica i prihvaćenog mišljenja organa starateljstva, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za izmenu odluke o poveravanju maloletnog deteta. Utvrđeno je da su neosnovani navodi iz tužbe da je maloletni VV u potpunosti prešao da živi kod oca. Ocenjeno je da iskazana želja deteta ne odgovara njegovom najboljem interesu, već je motivisana nastojanjem da udovolji ocu i verovanjem da se njegovim prelaskom kod oca okončavaju svi postupci, a ne zato što majka ne vodi adekvatnu brigu o njemu. U najboljem interesu maloletnog VV je da se majka i dalje neposredno stara o njemu, zbog čega su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev kao neosnovan. Primenjene su odredbe člana 60. stav 4, člana 266. stav 1. i člana 270. Porodičnog zakona.

Revizija tužioca nije osnovana u osporavanju presude drugostepenog suda.

U ovoj pravnoj stvari, odlučeno je uz odgovarajuću primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, koje se u postupku po reviziji ne može osporavati (član 407. stav 2. ZPP).

Članom 60. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti. Radi ostvarivanja ovog prava deteta, bitna je činjenica da odluka deteta nije u suprotnosti sa njegovim najboljim interesom. Najbolji interes deteta predstavlja kriterijum kojim se sud rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava (član 266. stav. 1. Porodičnog zakona).

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da odluka mal. VV koju je neposredno izneo pred sudom i pred organom starateljstva, motivisana željom da udovolji očekivanjima oca i formalno bude poveren ocu, nije u njegovom najboljem interesu, već da je u njegovom najboljem interesu da se majka i dalje o njemu neposredno stara. Navedena ocena o stvarnom interesu deteta utemeljenje ima u podrobno ispitanim i utvrđenim činjenicama, pri kojoj je u obzir uzeto mišljenje mal. VV i mišljenje nadležnog organa starateljstva. Naime, u sprovedenom postupku je postupljeno u skladu sa odredbama člana 65. stavovi 1 - 4 i člana 270. Porodičnog zakona. Pored nalaza i stručnog mišljenja nadležnog organa starateljstva, sud je konsultovao mišljenje maloletnog deteta i njegovom mišljenju je dužnu pažnju posvetio. Obrazložena ocena o motivima kojima se dete rukovodi kod verbalizacije svog stava, u pitanje nije dovedena, a značaj uživa iz ugla pritiska kojeg dete oseća i nastoji mu se podrediti. Nasuprot tome, roditelji imaju dužnost da svoje potrebe podrede interesu maloletnog deteta i postupaju isključivo na način kojim se štiti dobrobit deteta. U dobrobiti deteta ne može biti njegovo poimanje da će svojom participacijom u međuroditeljskom sporu o vršenju roditeljskog prava, doprineti tome da se okončaju sudski postupci. Prvenstvenu ulogu u tome da rasterete dete takvog osećanja, treba da imaju roditelji.

Dobrobit deteta je imperativ kojim su svi dužni da se rukovode.

Zarad dobrobiti mal. VV i u njegovom najboljem interesu roditeljsko pravo nastavlja da vrši majka, čija kompetencija kao roditelja nije kompromitovana, te je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odlučeno kada je kao neosnovan odbijen zahtev oca za promenu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić