U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radivoje Milutinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Osnovni sud u Ivanjici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3365/23 od 05.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 03.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3365/23 od 05.12.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 1106/21 od 04.03.2023. godine, obavezana je tužena Republika Srbija – Osnovni sud u Ivanjici da isplati tužiocu AA iz ... na ime naknade materijalne štete iznos od 1.380.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.07.2012. godine, pa do isplate (stav prvi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 380.275,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3365/23 od 05.12.2023. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 1106/21 od 04.03.2023. godine tako da glasi: odbija se tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime naknade materijalne štete iznos od 1.380.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.07.2012. godine do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 50.625,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi, SJ Ivanjica u predmetu I 379/12, po predlogu izvršnog poverioca BB protiv izvršnog dužnika ZZ „Vilamet Eko“ na javnoj prodaji – neposrednom pogodbom održanoj 05.07.2012. godine kupio rashladni tunel za cenu od 1.380.000,00 dinara. Pre održavanja javne prodaje tuženi je položio jemstvo od 230.000,00 dinara, a po izvršenoj prodaji preostali iznos od 1.150.000,00 dinara o čemu su sačinjene priznanice. U navedenom predmetu doneto je rešenje I 379/12 od 09.07.2012. godine kojim je oglašena nevažećom javna prodaja pokretnih stvari izvršena 05.07.2012. godine. Nakon donošenja navedenog rešenja donet je zaključak kojim je naloženo izvršnom poveriocu BB da izvrši povraćaj novca u iznosu od 1.380.000,00 dinara na račun prolaznog depozita Osnovog suda u Požegi, a trećem licu, ovde tužiocu, zabranjeno je raspolaganje pokretnim stvarima koje je kupio u izvršnom postupku. Izvršni poverilac i treće lice, u ovoj parnici tužilac, nisu postupili po navedenom zaključku, pa im je rešenjem I 379/12 od 24.05.2013. godine izrečena novčana kazna u iznosu od po 20.000,00 dinara i naloženo da postupe po ranije donetom zaključku suda uz pretnju ponovnog novčanog kažnjavanja u povećanom iznosu. Iz zapisnika koji je sačinio sudski izvršitelj 11.03.2013. godine u prisustvu izvršnog dužnika utvrđeno je da na licu mesta tunel, vrata i osam isparivača stoje u hladnjači, a da van objekta nema tri rashladna uređaja sa kontejnerima, ali nije utvrđeno kome su te stvari konačno pripale. Izvršni postupak je obustavljen zbog otvaranja stečaja. U stečajnom postupku vođenom protiv ZZ „Vilamet Eko“ u stečaju Ugovorom o kupoprodaji zaključenim 27.05.2014. godine stečajnog dužnika kupilo je „Sara kom“ DOO iz Beograda na koji su preneta osnivačka prava zapisnikom od 16.06.2014. godine. Ugovorom o kupoprodaji stečajnog dužnika navedeno je da kupac kupuje imovinu koja se sastoji od nepokretnosti – hladnjače sa rashladnom opremom sa udelom od 48% u vrednosti od 12.749.954,44 dinara, energetski transformator sa udelom od 48% u vrednosti od 294.580,79 dinara, ostala oprema u vrednosti od 25.978,00 dinara i potraživanje stečajnog dužnika u vrednosti od 759.570,00 dinara. Rashladni tunel broj 2 (paneli, vrata i rashladna oprema) koje je tužilac kupio na javnoj prodaji bio je deo stečajne mase stečajnog dužnika ZZ „Vilamet Eko“ u stečaju. Predmetni tunel nije prodat kao pojedinačna imovina stečajnog dužnika, ali je deo prodajne cene stečajnog dužnika kao pravnog lica. Predmetni tunel nije bio predmet izlučivanja, ali je bio predmet izlučnog zahteva od strane VV, koji je odbijen od strane stečajnog upravnika, nakon čega je VV podneo tužbu protiv stečajnog dužnika radi utvrđivanja prava svojine na ovoj stvari. Postupak po navedenom zahtevu vodio se pred Privrednim sudom u Čačku P 21/14 i nije okončan. Odlukom Odbora poverilaca stečajnog dužnika odlučeno je da se stečajni dužnik proda kao pravno lice što je i učinjeno. U sklopu te prodaje prodata je i parnica Privrednog suda u Čačku P 21/14 koja je evidentirana kao problem u proceni stečajnog dužnika, kao pravnog lica od strane ovlašćenog procenitelja i prodata je kupcu stečajnog dužnika „Sara kom“ DOO Beograd. Tužilac nije prijavio svoje potraživanje prema stečajnom dužniku, niti je stečajni upravnik preduzimao mere radi povraćaja novca (koji je u postupku pred Osnovnim sudom u Požegi, SJ Ivanjica I 379/12 isplaćen izvršnom poveriocu BB). Utvrđeno je da tužilac nije preuzeo rashladni tunel BG 77h46h3,5 m2 (panel vrata i rashladnu opremu koju je kupio na javnoj prodaji u predmetu Osnovnog suda u Požegi, SJ Ivanjica I 379/12).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac pretrpeo materijalnu štetu u visini plaćene prodajne cene za predmet prodaje, jer je poništena javna prodaja na kojoj je učestvovao kao kupac i da je rešenjem Osnovnog suda u Požegi, SJ Ivanjica I 379/12 od 09.07.2012. godine utvrđena nepravilnost u postupku sudskog izvršitelja u predmetu Osnovnog suda u Požegi, SJ u Ivanjici prilikom vođenja javne prodaje popisanih pokretnih stvari dana 05.07.2012. godine što ukazuje na nezakonit rad suda koji je sprovodio postupak javne prodaje. Nezakonitost javne prodaje se ogleda u tome što je sud zanemario prvenstveno namirenje i potraživanje hipotekarnog poverioca Republike Srbije, Fonda za razvoj, u čiju korist je konstituisano založno pravo – hipoteka na zgradi poljoprivrede – hladnjači radi obezbeđenja potraživanja u iznosu od 22.000.000,00 dinara, pa je iznos dobijen na javnoj prodaji isplaćen izvršnom poveriocu u predmetu Osnovnog suda u Požegi, SJ Ivanjica I 379/12. Prvostepeni sud je smatrao da potraživanje tužioca nije zastarelo i da rok zastarelosti se ne može vezati za dan isplate prodajne cene na neposrednoj prodaji 05.07.2012. godine, jer je šteta za tužioca nastala kada je u stečajnom postupku prodata stvar koju je tužilac kupio na javnoj prodaji. Predmet Osnovnog suda u Požegi, SJ Ivanjica I 379/12 je obustavljen rešenjem od 01.10.2013. godine usled otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, ali ovaj postupak nije pravnosnažno okončan jer je poverilac izjavio prigovor 14.08.2013. godine o kome nije odlučeno, a rešenjem I 379/12 od 23.10.2018. godine određeno je da se predmet razvede po upisniku kao rešen i nakon toga arhivira.

Drugostepeni sud je primenom odredbe člana 360, 361. stav 1. i 376. Zakona o obligacionim odnosima zaključio da je potraživanje tužioca zastarelo. Trenutak saznanja za štetu podrazumeva saznanje za njen obim i visinu, što znači da je tužilac od trenutka prijema rešenja kojim se poništava javna prodaja usled nepravilnog rada suda, mogao da zahteva povraćaj datog odnosno traži naknadu za prouzrokovanu štetu. Kako je tužba podneta 26.07.2019. godine, po isteku subjektivnog, kao i objektivnog roka, to je Apelacioni sud zaključio da je tužiocu prestalo pravo zahtevati isplatu naknade štete.

Prema članu 376. ZOO potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav 1.).

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilan je stav drugostepenog suda prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužene . Potraživanje tužioca odnosi se na nezakonit i nepravilan rad suda u izvršnom predmetu protiv izvršnog dužnika ZZ „Vilamet eko“ i koje se ogleda u tome što je sudski izvrštelj zanemario postojanje prava prvenstvenog namirenja potraživanja hipotekarnog poverioca RS - Fond za razvoj u čiju korist je bilo konstituisano založno pravo - hipoteka na zgradi poljoprivrede – hladnjači, pa je iznos dobijen na javnoj prodaji isplaćen izvršnom poveriocu, zbog čega je rešenjem 09.07.2012. godine poništena javna prodaja i naloženo izvršnom poveriocu da vrati uplaćeni iznos na račun prolaznog depozita, a ovde tužiocu je zabranjeno raspolaganje sa stvarima kupljenim na javnoj prodaji. Izvršni poverilac nije postupio po zaključku i izrečena mu je novčana kazna 24.05.2013. godine. Izvršni postupak je obustavljen zbog otvaranja stečaja nad stečajnim dužnikom 1.10.2013. godine.

Pravilno je stanovište drugostepenog suda da je istekao i objektivni rok zastarelosti iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Nasuprot navodima revizije, pravilno je zaključio drugostepeni sud da je rok zastarelosti počeo da teče od trenutka kada je tužilac saznao za štetu i lice odgovorno za štetu, a to je trenutak kada su utvrđene nepravilnosti u izvršnom postupku, kada je poništena javna prodaja i obavezan izvršni poverilac da vrati uplaćeni novac, koji izvršni poverilac nije vratio ni nakon izricanja novčane kazne 24.5.2013. godine. Tada je tužilac saznao da je u tom izvršnom postupku pretrpeo štetu i za odgovorno lice, jer nepravilnosti nisu otklonjene, a tužbu radi njene naknade podneo je tek nakon isteka i subjektivnog i objektivnog roka.

Iz svega iznetog, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković