.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 72/2021
21.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz s. ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Surdulica, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2520/19 od 13.07.2020. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2520/19 od 13.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2520/19 od 13.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda Surdulici P 124/19 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više naplaćenih komunalnih usluga za period od 01.12.2008. godine do 30.06.2009. godine plati iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamtom od 27.03.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati 72.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2520/19 od 13.07.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu plati na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više naplaćenih komunalnih usluga za period od 01.12.2008. godine do 30.06.2009. godine iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamtom od 27.03.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude tako što se obavezuje tužilac da tuženom plati 60.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka od 3.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tuženog na isplatu tužiocu stečenog bez osnova - više naplaćenih komunalnih usluga u utuženom periodu, a pobijanom pravnosnažnom odlukom odlučeno je preinačenjem uz odbijanje tužbenog zahteva usled nedostataka aktivne legitimacije na strani tužioca. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluka drugostepenog suda, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Bitne povrede odredaba parničnog postuka, koje se navodima revizije osporavaju, ne predstavljaju razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 29.05.2014. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.000.00 dinara.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je primenom člana 479. stav 6. ZPP revizija tužioca nedozvoljena.
Iako je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena odluka, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u posebnoj glavi ZPP koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano je da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo (član 467. ZPP) isključuje primenu opštih pravila, pa u ovom slučaju revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
