Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 3677/23 od 23.01.2024. godine, stavom prvim izreke, žalbu protiv presude Osnovnog suda Novom Sadu P 6238/2022 od 06.11.2023. godine odbio, a navedenu presudu, u usvajajućem delu potvrdio. Stavom drugim izreke, žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu P 6238/22 od 06.11.2023. godine je odbio i to rešenje potvrdio.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužani je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu koju je pretrpeo krivicom tuženog, tako što mu je tuženi naneo telesne povrede 03.05.2022. godine u krugu Privrednog društva „BIG TRADE“ d.o.o. Novi Sad. Pobijana odluka doneta je primenom odredbi o subjektivnoj odgovornosti iz člana 154, 155. i 158. Zakona o obligacionim odnosima, kao i pravila o odgovornosti iz člana 170. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tuženi tužiocu spornom prilikom zadao više udaraca u predelu glave i tela, zbog čega je tužilac trpeo fizičke bolove i strah, umanjena mu je životna aktivnost i došlo je do naruženosti. Navodi posebne revizije tuženog kojima se osporava ocena dokaza u smislu nepravilne primene odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku, su bez uticaja na odlučivanje pošto bitna povreda odredaba parničnog postupka nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje je razlog za posebnu reviziju samo ako je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenja standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je cenio dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 28.07.2022. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 310.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić