Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386, 396. stav 1. i člana 91. stav 2. ZPP nedostavljanjem prvostepene i drugostepene presude mal. tuženima lično ili preko njihove zakonske zastupnice, te propuštanjem da u toku celog postupka pazi po službenoj dužnosti da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje mal. tuženih. Naime, u punomoćju datom advokatu Nebojši M. Maričiću, koji je primio prvostepenu i drugostepenu presudu, izjavio pravne lekove i postupao kao punomoćnik u toku celog postupka, nije naglašeno da se punomoćje odnosi samo na tuženu BB, pa kako je ona zakonska zastupnica mal. tuženih, punomoćje za zastupanje koje je dala advokatu, u smislu čl. 72. stav 1. Porodičnog zakona, odnosi se na nju kao tuženu i kao zakonsku zastupnicu mal. tuženih.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena BB su sklopili brak 1993. godine. U tom braku rođeni su DD ... godine i blizanci GG i VV ... godine. Brak parničnih stranaka pravnosnažno je razveden presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 1228/17 od 17.10.2011. godine, a mal.deca stranaka poverena majci, ovde tužilji, na samostalno vršenje roditeljskog prava. Prema izveštaju ispitivanja-analizi utvrđivanja podudarnosti genetskih lokusa Konzilujuma „ĐĐ“ laboratorija od 18.06.2015. godine, ne postoje podudarnosti genetskih lokusa ni za mal. GG ni za mal. VV, te tužilac nije njihov otac.

Po oceni Vrhovnog kacasionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, i to odredbe člana 252. stav 3, člana 45. stav 1. i 253. stav 3. Porodičnog zakona, kada su utvrdili da tužilac nije otac mal. tuženih GG i VV, te naložili matičaru da nakon pravnosnažnosti presude u MK rođenih za Matično područje ... izvrši brisanje upisa tužioca kao oca mal. tuženih. Odluka je zasnovana na izveštaju o ispitivanju laboratorije Konzilijuma „ĐĐ“ od 18.06.2015. godine. Pravilno je ocenjeno da, iako se ne radi o akreditovanoj ustanovi, u pitanju je stručna ustanova, specijalizovana laboratorija za medicinsku biohemiju i genetiku, čiji nalaz tužena BB nije dovela u sumnju dostavljanjem drugačijeg nalaza, niti dokaza da je navedenoj laboratoriji rad zabranjen, posebno imajući u vidu da nije bila zainteresovana za veštačenje, nije se odazivala na zakazane termine za veštačenje nije dovodila mal. decu niti se odazivala na pozive suda (zbog čega se nije mogao izvesti dokaz njenim saslušanjem), a svoje izostanke nije opravdala.

Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, sudovi su pravilno ocenili istaknuti prigovor zastarelosti u pogledu roka za podnošenje ove vrste tužbe, propisanog članom 252 Porodičnog zakona, imajući u vidu dan saznanja tužioca da nije otac dece, u odnosu na dan podnošenja tužbe. Pravilan je i zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju, nije mogao primeniti član 256. stav 6. Porodičnog zakona, jer tužilac nema pouzdana saznanja ko je otac dece, da bi tužbom obuhvatio i to lice.

S obzirom da se ostalim navodima revizije ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, oni se u ovoj presudi posebno ne obrazlažu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić