.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7262/2022
06.12.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca Operatora Distributivnog sistema ''EPS distribucija'' d.o.o. Beograd, Ogranak ''Elektrodistribucija Leskovac'' Leskovac, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz mesta ..., čiji je punonomoćnik Miloš Tasić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2347/20 od 23.09.2021. godine, u sednici održanoj dana 06.12.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2347/20 od 23.09.2021. godine, u delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke, tako što SE ODBIJA kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 559.309,90 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2016. godine do konačne isplate, kao i iznos od 197.581,21 dinar na ime obračunate zakonske zatezne kamate od 27.11.2013. godine do 31.05.2016. godine i ODBIJA zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova celog parničnog postupka isplati ukupno 248.862,82 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2169/19 od 10.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga za utrošenu električnu energiju isplati 756.891,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 59.725,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2347/20 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda prvostepenog suda, a stavom drugim izreke, ukinuto rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Aleksandre Antić iz ... I Ivk-a 181/2016 od 19.08.2016. godine, ispravljeno rešenjem I Ivk-a 181/2016 od 07.10.2016. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati 559.309,90 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2016. godine do konačne isplate, kao i iznos od 197.581,21 dinar, na ime obračunate zakonske zatezne kamate počev od 27.11.2013. godine do 31.05.2016. godine, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 197.581,21 dinar, počev od 01.06.2016. godine do konačne isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 183.606,73 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitijući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 27.11.2013. godine, parnične stranke su zaključile ugovor o pristupanju dugu kojim je tuženi pristupio dugu glavnog dužnika, sada pok. BB na ED broju ... prema tužiocu. Navedenim Ugovorom o pristupanju dugu tuženi je izjavio da priznaje navedeni dug svoga oca, sada pok. BB, pristupa dugu, stupa pored glavnog dužnika u obavezu prema poveriocu i obavezuje se da isti dug izmiri u celosti. Istog dana 27.11.2013. godine parnične stranke su zaključile i Sporazum i regulisanju duga za električnu energiju, po kome su se saglasile da dug za isporučenu električnu energiju koji je dospeo na dan 31.05.2013. godine, a koji nije izmiren na dan 31.07.2013. godine, iznosi 584.110,90 dinara. Tuženom je, u skladu sa uslovima iz Odluke Upravnog odbora JP ''Elektroprivreda Srbije'' uslovno otpušten dug u visini od 15% duga što iznosi 87.616,64 dinara, pa je dužnik u obavezi da umanjeni iznos, odnosno iznos od 496.494,26 dinara isplati u 60 jednakih rata, od kojih svaka rata iznosi 8.274,90 dinara, prva rata dospeva 25.12.2013. godine, a ostale rate svakog 25.-og u mesecu u narednim mesecima, da se u periodu otplate reprogramiranog duga neće obračunavati kamata na iznos reprogramiranog duga, a ako dužnik ne izmiri dve uzastopne rate reprogramiranog duga i posle upozorenja, smatraće se da je sporazum raskinut i izvršiće se obračun celokupnog iznosa dospelog duga sa obračunatom kamatom. Tuženi je po reprogramu duga uplatio tri rate i to 27.11.2013. godine u iznosu od 8.276,00 dinara, 25.12.2013. godine 8.275,00 dinara i 18.02.2014. godine 8.250,00 dinara. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da dug iznosi 559.309,90 dinara (koji po strukturi predstavlja dug po sporazumu u iznosu od 574.110,90 dinara, umanjen za uplate od ukupno 24.801,00 dinar) i kamata od 197.581,21 dnnar.
Postupak između stranaka je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave koji je podnet izvršitelju 11.08.2016. godine, o čemu je odlučeno rešenjem Javnog izvršitelja od 19.08.2016. godine, ispravljenim rešenjem od 07.10.2016. godine, a koje je po prigovoru tuženog stavljeno van snage u stavu drugom i stavu trećem izreke rešenja, ukinute su sprovedene radnje i postupak je dalje nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, saglasno odredbi člana 404.stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prema stanovištu prvostepenog suda tužbeni zahtev nije osnovan, jer je potraživanje tužioca, koje je predmet ugovora o pristupanju dugu od 27.11.2013. godine, zastarelo na osnovu člana 378. Zakona o obligacionim odnosima.
Prema stanovištu drugostepenog suda, potraživanje tužioca prema tuženom nije zastarelo, imajući u vidu da je ugovor o pristupanju dugu zaključen 27.11.2013. godine, a postupak pokrenut predlogom za izvršenje 11.08.2016. godine (uređen 06.10.2016. godine), to potraživanje tužioca nije zastarelo, jer je navedeni inicijalni akt podnet u okviru desetogodišnjeg roka potrebnog za zastarelost potraživanja, saglasno članu 371. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijanom presudom sporni pravni odnos raspravljen uz pogrešnu primenu materijalnog prava i to neprimenjivanjem odredbe člana 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Ugovorom o pristupanju dugu zaključenim 27.11.2013. godine tuženi se obavezao poveriocu, ovde tužiocu, da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, saglasno članu 451. Zakona o obligacionim odnosima, i na taj način priznao dug koji je predmet navedenog ugovora, u iznosu od 584.110,90 dinara. Sporazumom o vansudskom poravnanju, koji su stranke nazvale Sporazum o regulisanju duga za električnu energiju, zaključenim istog dana 27.11.2013. godine, ugovarači su utvrdili da je predmetni dug od 584.110,90 dinara dospeo na dan 31.05.2013. godine, regulisali su način isplate duga (u 60 jednakih mesečnih rata), uz otpuštanje duga od 15%. Pristupanje dugu nije pravni osnov u obligacionopravnom smislu, već način regulisanja odnosa između poverioca i trećeg koji stupa u obavezu pored dužnika. Stoga činjenica da je tuženi pristupio dugu ne menja pravni osnov tužiočevog potraživanja, niti utiče na dužinu roka zastarelosti tog potraživanja. Tužiočevo potraživanje i dalje je potraživanje po osnovu izvršenih komunalnih usluga (za isporučenu električnu energiju) i zastareva u roku propisanom članom 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima. Sporazum od 27.11.2013. godine deluje samo na prekid roka zastarelosti, u smislu člana 366. i 392.stav 1.i 2. Zakona o obligacionim odnosima, jer se tuženi zaključivanjem tog Sporazuma odrekao zastarelosti za potraživanje koja su predmet ugovora. Shodno navedenom, rok zastarelosti od jedne godine iz člana 378. stav 1.tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima, za potraživanje tužioca iz ugovora od 27.11.2013. godine počinje da teče od dana 18.02.2014. godine, kada je tuženi uplatio poslednji iznos na ime duga u skladu sa Ugovorom i Sporazumom. Kako je inicijalni akt u ovom predmetu (predlog za izvršenje), podnet 11.08.2016. godine, to je potraživanje tužioca zastarelo, zbog čega tužbeni zahtev nije osnovan.
Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je primenom člana 165.stav 2., u vezi člana 153.i 154. ZPP, obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove celog postupka, prema opredeljenom zahtevu punomoćnika tuženog koji je advokat, i to: na ime sastava dva obrazložena podneska (od 21.01.2020. godine i 16.12.2019. godine) po 11.250,00 dinara, za sastav revizije 22.500,00 dinara, pristup na dva održana ročišta po 12.750,00 dinara i jednom neodržanom ročištu 7.125,00 dinara, saglasno Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, troškovi sudskih taksi za reviziju 73.737,82 dinara i odluku po reviziji 97.500,00 dinara, saglasno Zakonu o sudskim taksama. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
