Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 411/21 od 28.09.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijenom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, dok je žalba tuženog delimično usvojena u delu odluke o troškovima postupka, pa je prvostepena presuda preinačena u tom delu tako što je tuženi obavezan da zakonskoj zastupnici maloletnih tužilaca naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 86.400,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da je revizija tuženog dozvoljena i da je delimično osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 213/18 od 13.09.2018. godine, razveden je brak VV i GG, njihova maloletna deca AA (rođen ... godine) i BB (rođena ... godine) povereni su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i tuženi je kao otac obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece (ovde tužilaca) mesečnim iznosima od po 5.000,00 dinara (ukupno 10.000,00 dinara). Tužbom od 14.03.2019. godine podnetoj u ovoj parnici mal. tužioci su tražili izmenu prethodne presude - povećanje visine izdržavanja. Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 96/19 od 23.05.2019. godine, (ispravljenim rešenjem istog suda od 05.12.2019. godine) koja je postala pravnosnažna u tom usvajajućem delu, delimično je usvojen tužbeni zahtev i izmenjena obaveza izdržavanja određena presudom, tako što je tuženi kao otac obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece (ovde tužilaca) mesečno plaća iznos od po 7.500,00 dinara (ukupno 15.000,00 dinara) počev od 14.03.2019. godine, pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi. U vreme donošenja prethodne presude zakonska zastupnica je sa maloletnom decom živela u kući u ..., koja je u njenom vlasništvu, a na kojoj kući je njena majka plodouživalac. Sada maloletna deca žive sa majkom i njenim vanbračnim suprugom u ... u porodičnoj kući njenog vanbračnog supruga (površine 120 m2) koristeći deo kuće površine od 50 m2 .

Zakonska zastupnica –majka tužilaca (rođena ... godine) trenutno je nezaposlena. Ostvaruje pravo na dečiji dodatak u iznosu od 7.000,00 dinara i pravo na socijalnu pomoć u iznosu od 5.000,00 dinara. Živi u zajednici sa vanbračnim suprugom, koji je takođe nezaposlen. Tuženi ( rođen ... godine) po zanimanju je ... i radi u ... AD „ ...“, gde ostvaruje mesečnu zaradu od oko 40.000,00 dinara, ali ostvaruje i dodatnu zaradu tako što poveremeno obavlja poslove ... . Živi sa majkom u porodičnoj kući u ... . Kreditno je zadužen. Majka tuženog je penzioner i ostvaruje penziju od 28.138,65 dinara i naknadu za tuđu negu i pomoć u iznosu od 18.090,85 dinara, mesečno. Tuženi plaća naknadu od 9.000,00 dinara mesečno osobama koje obavljaju uslugu staranja i higijenske brige o njegovoj majci koja je nepokretna. Komunalni troškovi domaćinstva zakonske zastupnice mal. tužilaca i tuženog utvrđeni su u mesečnim iznosima navedenim u nižestepenim presudama. Parnične stranke nemaju druge zakonske obaveze izdržavanja, niti poseduju imovinu od koje bi mogli ostvarivati dodatne prihode. Mal. BB ima ... godina, ide u vrtić i ima zdravstvenih problema (problem sa očima) zbog čega ima dodatne troškove za flastere za oči i naočare. Mal. AA pohađa ... razred osnovne škole, pa su se na strani mal. tužilaca promenile okolnosti utoliko što su sada žive u gradskoj sredini gde su troškovi života veći, a i stariji su pa su veće njihove potrebe u pogledu ishrane, higijene, odeće, obuće, škoskih i vanškolskih aktivnosti. Utvrđeno je da troškovi ishrane na mesečnom nivou za maloletne tužioce i njihovu majku iznose oko 35.000,00 dinara, pri čemu je sud imao u vidu da je minimalna suma izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu 31.065,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su našli da su se saglasno odredbama članova 160., 162. stav 3. i 164. Porodičnog zakona- PZ, stekli uslovi za povećanje obaveze tuženog, ocenjujući da tuženi ima mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih AA i BB, plaća pored izdržavanja dosuđenog (presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 96/19 od 23.05.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 05.12.2019.godine) u iznosu od 15.000,00 dinara za oba deteta i još mesečni iznos od 10.000,00 dinara, za oba deteta, odnosno ukupno 25.000,00 dinara, i to 12.500,00 dinara mesečno za svako dete počev od podnošenja tužbe. Odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 30.000,00 dinara.

Roditelji solidarno odgovaraju za izdržavanje dece, a solidarnost roditelja kao dužnika prema detetu kao poveriocu zasnovana je na odredbama člana 7, 68. stav 1. i 2, 73. i 154. PZ. Izdržavanje deteta je osnovna obaveza oba roditelja i izričito je propisana članom 73. PZ, a ova obaveza proizlazi iz sadržine roditeljskog prava (član 68. stav 2. PZ) i usko je povezana sa njihovim pravom i dužnošću da decu čuvaju, podižu, vaspitavaju i obrazuju. Način i trajanje izdržavanja utvrđeni su prema kriterijumima za određivanje izdržavanja primenom članova 160-163 PZ.

Imajući u vidu činjenično utvrđenje i citirane zakonske odredbe osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje maloletnog deteta nepravilno primenili materijalno pravo iz člana 162. stav 3. PZ zbog čega je previsoko odmeren doprinos tuženog u izdržavanju maloletne dece. Naime, imajući u vidu bitne činjenice za ocenu mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja u smislu odredbe člana 160. stav 3. PZ i to kako osnovnu zaradu tako i dodatne prihode koji tuženi ostvaruje kao ...- ..., njegove rashode, kao i njegove godine života (rođen ... godine) da je još uvek radno sposoban, ali i da je kreditno zadužen, a ceneći i ukupne mesečne potrebe mal. dece AA (sada pohađa ... razred osnovne škole) i maloletne BB (pohađa vrtić i ima zdravstvene probleme) i njihove povećane potrebe vezane za školu i vanškolske aktivnosti, rukovodeći se najboljim interesom deteta saglasno članu 6. i 266. PZ, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća ukupno 22.000,00 dinara i to 10.000,00 dinara za mal. BB koja je ... uzrasta i 12.000,00 dinara za mal. AA koji je ... razred osnovne škole. Po mišljenju ovog suda navedenim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj mal. AA i BB, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja.

Nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke navodi revizije tuženog da neće moći da učestvuje u izdržavanju svoje dece plaćanjem drugih troškova pored alimentacije ukoliko se ovaj iznos poveća. Potrebe deteta su kontinuirane i neophodno je da budu zadovoljene svakodnevno, pa određen i kontinuiran mora biti i doprinos roditelja koji je dužnik izdržavanja, jer roditelj koji se stara o detetu mora da ima stalan i siguran izvor prihoda kako bi bio u mogućnosti da organizuje nesmetano i sigurno zadovoljavanje svih detetovih potreba. Ukoliko je u mogućnosti, nema smetnji da tuženi, pored doprinosa određenog sudskom odlukom, doprinosi izdržavanju deteta i na način na koji navodi u reviziji ( da kupi deci odeću, igračku ili slatkiš), ali to predstavlja vid dobrovoljnog davanja, pa se ne može zahtevati da se jednostrano dobrovoljno davanje pretvori u zakonsku obavezu i traži njegovo uračunavanje. Tuženi je dužan da aktivira svoje mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva za izdržavanje mal. mal. AA i BB, što je njegova zakonska obaveza koje se ne može osloboditi, shodno odredbama člana 167. stav 2. Porodičnog zakona. S tim u vezi ukazivanje u reviziji da je povećanjem obaveze tuženog ugrožena njegova egzistencija nije ubedljivo i to u situaciji kada u toku postupka nije predložio niti priložio sudu dokaze na okolnost da je sprečen da se radno angažuje i ostvaruje prihode.

Visina izdržavanja se može i smanjiti i povećati prema članu 164. Porodičnog zakona, ako se promene okolnositi na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Iz ovih razloga je Vrhovni kasacioni sud našao da su iznos od ukupno 22.000,00 dinara, odnosno 10.000,00 dinara mesečno za mal. BB i 12.000,00 dinara za mal. AA adekvatni i sa jedne strane mogućnostima tuženog, a sa druge strane i potrebama mal. AA i BB, pa je utoliko preinačio presude nižestepenih sudova.

Preko dosuđenog iznosa od ukupno 22.000,00 dinara, a iznosa do 25.000,00 dinara za izdržavanje mal. AA i BB, odnosno za još ukupno 3.000,00 dinara, ovaj sud je tužbeni zahtev odbio, smatrajući da je previsoko postavljen, s obzirom na materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i sopstvene potrebe. Takođe, u obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje dece roditelji su dužni da obostrano učestvuju, pri čemu se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos svakako računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju. Majka je isto tako u obavezi da učestvuje u zadovoljenju potreba mal. dece plaćanjem novčanog iznosa, imajući u vidu da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, ali da ne dođe do prevaljivanja tereta obaveze majke kao dužnika izdržavanja na oca kao jednakog obveznika. Činjenica da je majka mal. deteta nezaposlena ne vodi oslobođenju od zakonske obaveze izdržavanja mal. dece koju i ona ima, budući da je mlada, radno sposobna žena koja ima mogućnosti da se i sama dodatno radno angažuje na obezbeđenju novčanih sredstava za izdržavanje mal. dece.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. u vezi člana 207. PZ.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu članova 416. stav 1. i 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić