.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7276/2022
29.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod Vranje“, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1124/21 od 22.02.2022. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1124/21 od 22.02.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1124/21 od 22.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1044/19 od 15.03.2021. godine, stavom 1. izreke, odlučeno je da ostaje na snazi rešenje o izdavanju platnog naloga Osnovnog suda u Vranju Pl 376/19 od 06.06.2019. godine, za iznos glavnog duga na ime naknade za pružene advokatske usluge po računu broj ../2019 od 13.05.2019. godine za iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine pa do konačne isplate, kao i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara, te je obavezan tuženi da tužiocu isplati napred navedene iznose. Stavom 2. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1124/21 od 22.02.2022. godine, preinačena je prvosepena presuda u stavu prvom i drugom izreke tako što je u celosti ukinut platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 376/19 od 06.06.2019. godine za iznos glavnog duga na ime naknade za pružene advokatske usluge po računu broj ../2019 od 13.05.2019. godine za iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine do konačne isplate i troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan a tužilac obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 41.450,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke o troškovima do konačne isplate. Tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 15.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca na ime naknade za pružene advokatske usluge po računu broj ../2019 od 13.05.2019. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Odluka o neosnovanosti tužbenog zahteva doneta je uz primenu odredaba materijalnog prava, koje ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom pojedinačnom predmetu.
Kod izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga podneta je 04.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 6.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom presudom prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
