.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7291/2022
27.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Žoldoš advokat iz ..., protiv tuženih BB sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Matej Anđelić advokat iz ..., VV i GG oboje iz ... i DD sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić advokat iz ... i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Subotici, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 474/21 od 10.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 474/21 od 10.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 474/21 od 10.06.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene BB za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1224/17 od 30.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je po osnovu investicionog ulaganja i održaja stekao pravo svojine na nepokretnosti – zgradi sa mansardom površine od 73 m2 koja je upisana u listu nepokretnosti broj ... KO ..., kao porodična stambena zgrada, objekat broj 2 i da se obavežu tuženi na izdavanje isprave podobne za državinu a kada se objekat legalizuje i isprave podobne da se označeni objekat uknjiži na ime tužioca kao vlasnika istog kod Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Sombor, a u protivnom istu ispravu će zameniti ova presuda, te da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da nadoknadi tuženoj BB iz ... troškove postupka u iznosu od 174.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 474/21 od 10.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženih VV, GG i DD i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P 1224/17 od 30.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene BB za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu članova 403. i 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju bez izričitog označenja zakonskih razloga.
Tužena BB je podnela odgovor na reviziju u kojem je predložila da se tužiočeva revizija odbaci kao nedozvoljena i da se tužilac obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija u imovinsko-pravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U podnetoj tužbi vrednost predmeta spora određena je u iznosu od 2.000.000,00 dinara. Ovako određena vrednost predmeta spora odgovara dinarskoj protivvrednosti od 16.580,60 evra na dan podnošenja tužbe – 27.07.2017. godine, obračunata po srednjem kursu Narodne banke Srbije (1 evro = 120,6229 dinara).
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedene odredbe proizilazi da se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijlanog prava. Zato navodi revidenta da tužena BB ne postoji kao pravno lice, jer se nije registrovala u skladu sa Zakonom o verskim zajednicama nisu od uticaja na odluku o dozvoljenosti posebne revizije tužioca. Tim navodima ukazuje se na nedostatak stranačke sposobnosti tužene i na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 9) ZPP koja nije zakonski razlog za ovo izuzetno pravno sredstvo.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nema potrebe da se o posebnoj reviziji tužioca odlučuje iz nekog od razloga predviđenih članom 404. stav 1. ZPP.
U reviziji se ne iznose pravna pitanja koja su od opšteg interesa ili su u interesu ravnopravnosti građana, niti po oceni revizijskog suda pitanja takvog značaja postoje u ovom sporu. Revizijski navodi usmereni su na osporavanje ocene izvedenih dokaza – isprava i iskaza svedoka, a na taj način se pobija utvrđeno činjenično stanje koje se ne može ispitivati u postuku po reviziji iz člana 403. stav 1. ZPP, a ni u postupku po posebnoj reviziji iz člana 404. tog Zakona. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude koje bi potvrdile različito postupanje sudova u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima i ukazale na potrebu da se o izjavljenoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse.
Kod utvrđenja da tužilac nije dokazao da je svojim materijalom i isključivo svojim radom sagradio sporni stambeni objekat, nema mesta novom tumačenju materijalnog prava čijom primenom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca po samom zakonu – stvaranjem nove stvari (članovi 21. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), odnosno građenjem na tuđem zemljištu (članovi 24. – 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Takođe, pošto je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da je tužilac znao da se sporni objekat gradi za potrebe crkve, kao objekat za stanovanje njenih sveštenika, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem odredbe člana 28. stav 2. i 4. u vezi sa odredbom člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa o sticanju prava svojine održajem za koji je uvek potrebna savesnost držaoca.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom, a na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. istog Zakona, kao u stavu drugom izreke.
Po oceni revizijskog suda, troškovi odgovora na reviziju koji je podnela tužena BB nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev ove tužene za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. ZPP u vezi sa članom 154. stav 1. istog Zakona odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
