U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Želimir Džambić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Kuveljić, advokat iz ..., radi utvrđenja i deobe bračne tekovine, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 779/21 od 11.05.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 779/21 od 14.09.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 779/21 od 11.05.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž 779/21 od 14.09.2021. godine, tako što se žalba tužilje odbija, kao neosnovana i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Prijepolju P 228/19 od 19.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju P 228/19 od 19.01.2021. godine, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ima pravo svojine sa udelom od 44% na stanu u ..., u Ulici ... br. ..., označenom kao broj ulaza ..., evidencioni broj ..., broj posebnog dela ..., površine 39 m2, koji se nalazi na ... spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje, označene kao objekat broj ... i izgrađene na k.p. br. ... KO ... i koji je upisan u Listu nepokretnosti broj ... KO ..., što je tuženi dužan priznati i trpeti da se izvrši upis i promena u javnim knjigama i da tužilja izdvoji svoj pripadajući deo. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 116.790,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 779/21 od 11.05.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 779/21 od 14.09.2021. godine, usvojena je žalba tužilje i preinačena prvostepena presuda, usvojen zahtev tužilje i utvrđeno da tužilja ima pravo svojine sa udelom od 44% na stanu u ..., u Ulici ... br. ..., označenom kao broj ulaza ..., evidencioni broj ..., broj posebnog dela ..., površine 39 m2, koji se nalazi na ... spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje, označene kao objekat broj ..., izgrađene na k.p. br. ... KO ... i koji je upisan u Listu nepokretnosti broj ... KO ..., što je tuženi dužan priznati i trpeti da se izvrši upis i promena u javnim knjigama i da tužilja izdvoji svoj pripadajući deo, i obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 139.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke su blagovremeno izjavile revizije i to tužilja samo protiv odluke o troškovima postupka, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bile u braku od 1996. godine do 2016. godine, kada je brak razveden pravnosnažnom presudom od 14.09.2016. godine. Krajem 1995. godine stranke su počele da žive u predmetnom stanu, gde žive i danas. Sve vreme sa njima je živela i tetka tuženog, sada pokojna VV, koja je bila vlasnik predmetnog stana do 2006. godine, kada je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji, na kome su potpisi overeni od strane suda 10.07.2003. godine. Iz ugovora proizlazi da je ugovorena kupoprodajna cena od 400.000,00 dinara. Tuženi je, po osnovu napred navedenog ugovora upisan kao vlasnik predmetnog stana u List nepokretnosti broj ... KO ... . Tetka tuženog VV preminula je u junu 2015. godine.

Do predmetnog stana nalazila se pomoćna prostorija – deo vešernice, površine 7,2 m2, koja je bila zajednička prostorija i koja je ustupljena tuženom na trajno korišćenje odlukom Skupštine stanara od 28.03.2006. godine. Ugovorom o pripajanju zajedničke prostorije predmetnom stanu od 05.05.2006. godine ugovoreno je da tuženi na ime naknade za odobreno pripajanje dela zajedničke prostorije predmetnom stanu plati naknadu u iznosu od 61.950,00 dinara, koja naknada je plaćena. Pravnosnažnom presudom od 09.03.2018. godine, donetom u toku postupka, utvrđeno je da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela na dograđenom delu predmetnog stana površine 7,2 m2 i suvlasnik na pokretnim stvarima.

Prvostepeni sud je ocenom pismenih dokaza i iskaza svedoka utvrdio da je tetka tuženog VV želela da tuženom pokloni predmetni stan, jer nije imala svoje dece, a da je tuženog volela više nego ikoga i da je želela da mu poklanjanjem predmetnog stana obezbedi krov nad glavom i život mu učini lepšim. Prvostepeni sud je posebno imao u vidu iskaz svedoka GG, koja je u svom iskazu navela da joj je tužilja jednom prilikom lično kazala da se sa tuženim sporazumno dogovorila o podeli bračne imovine, a da mu predmetni stan nije dirala, jer je isti njemu poklonila njegova sada pokojna tetka VV, kao i činjenicu da su saslušani svedoci, koji su imali direktno saznanje o nameri sada pok. VV, potvrdili da se ona (njima) jasno izjašnjavala o svojoj želji da predmetni stan pokloni tuženom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, kao i da tužilja nije dokazala da je za predmetni stan isplaćena kupoprodajna cena, prvostepeni sud je zaključio da je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana prividan (simulovan) ugovor i da prikriva ugovor o poklonu, koji ispunjava uslove pravne valjanosti iz člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, jer je utvrdio da je stvarna volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o poklonu, a ne ugovor o kupoprodaji i da stoga predmetni stan predstavlja posebnu imovinu tuženog shodno članu 168. stav 2. Porodičnog zakona, sa kojih razloga je odbio, kao neosnovan zahtev tužilje.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužilje, jer je smatrao da je prvostepeni sud iz pravilno utvrđenog činjeničnog stanja izveo pogrešan zaključak da su tetka tuženog VV i tuženi zaključili prividan ugovor o kupoprodaji, a da je važeći ugovor o poklonu. Ovo, jer je zaključio da je između tetke tuženog VV i tuženog zaključen ugovor o kupoprodaji predmetnog stana i da se ne radi o prividnom ugovoru, polazeći od toga da su tetka tuženog VV i tuženi zaključili ugovor o kupoprodaji predmetnog stana, da su potpisi ugovarača overeni od strane suda, da je u ugovoru navedena kupoprodajna cena od 400.000,00 dinara, da je u članu 2. ugovora navedeno da je ista suma u potpunosti naplaćena od kupca, a u članu 3. da kupac izjavljuje da je zaista kupio predmetnu nepokretnost od prodavca i da je izmirio sva dugovanja, kao i da je na osnovu ovog ugovora predmetni stan uknjižen kao privatna svojina tuženog u List nepokretnosti br. ... K.O. ... . S obzirom na to da je utvrdio da je predmetni stan kupljen u toku trajanja bračne zajednice stranaka, to je ceneći nalaz i mišljenje sudskog veštaka preinačio prvostepenu presudu, usvojio zahtev tužilje i utvrdio da je tužilja suvlasnik sa udelom od 44% na predmetnom stanu, po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim, primenom člana 180. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, na šta se osnovano ukazuje revizijom tuženog.

Članom 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama, dok je stavom 2. istog člana propisano, ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

Prividan (simulovan) je onaj ugovor koji nije zaključen kao saglasnost volja ugovornih strana, nego je nastao kao saglasnost volja ugovornih strana da se samo stvori privid o zaključenju ugovora. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama, ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koje su ugovorne strane zaključenjem ugovora želele postići. S obzirom na napred navedeno i utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana prividan ugovor (simulovan) i da prikriva ugovor o poklonu, koji ispunjava uslove pravne valjanosti iz člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, jer je volja tetke tuženog VV bila da tuženom pokloni predmetni stan, a ne da ga proda tuženom, s obzirom da nije imala svoje dece, a tuženog je volela više nego ikog i da je želela da mu poklanjanjem predmetnog stana obezbedi krov nad glavom i život učini lepšim, pri tom tetka tuženog je i nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji pa sve do svoje smrti zajedno sa strankama živela u predmetnom stanu. Da je ugovor o kupoprodaji prividan pravni posao proizlazi i iz činjenice da tužilja nije dokazala da je tetki tuženog isplaćena ugovorena kupoprodajna cena. S obzirom na to da je tetka tuženog predmetni stan poklonila tuženom, to predmetni stan, a shodno članu 168. stav 2. Porodičnog zakona predstavlja posebnu imovinu tuženog, sa kojih razloga je neosnovan zahtev tužilje.

Kako je pobijana odluka, kojom je preinačena prvostepena odluka i usvojen zahtev tužilje zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio, kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić