.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7308/2022
24.08.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1255/22 od 18.03.2022. godine, u sednici održanoj 24.08.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1255/22 od 18.03.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1255/22 od 18.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16533/19 od 11.03.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog P 16533/19 od 06.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tužene o apsolutnoj nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tužene za određivanje zastoja u ovom postupku. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu zbog neisplaćenih invalidnina u periodu od 01.03.2018. godine do 31.11.2020. godine, prema opredeljenim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka od 45.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.03.2021. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1255/22 od 18.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, u stavu drugom, trećem, četvrtom i u delu stava petog izreke, kojim je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 45.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava petog izreke u odnosu na odluku o kamati pa je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos troškova od 45.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od presuđenja do izvršnosti, odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu pojedinačnih mesečnih iznosa na ime naknade štete zbog neisplaćene lične invalidnine. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženog pravnog shvatanja da potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju naknadu štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186., u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 394.308,51 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
