Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 240/20 od 16.07.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj prvotuženi i drugotužena solidarno isplate 70.000,00 dinara na ime povrede ugleda i časti sa zakonskom zateznom kamatom od 26.05.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj prvotuženi i trećetuženi solidarno isplate 70.000,00 dinara na ime povrede ugleda i časti sa zakonskom zateznom kamatom od 26.05.2020. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj prvotuženi i drugotužena solidarno isplate 10.000,00 dinara na ime povrede prava na autentičnost sa zakonskom zateznom kamatom od 26.05.2020. godine do isplate. Stavom petim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu šestom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj prvotuženi i trećetuženi solidarno isplate 10.000,00 dinara na ime povrede prava na autentičnost sa zakonskom zateznom kamatom od 26.05.2020. godine do isplate. Stavom šestim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava devetog izreke prvostepene presude, tako što je tužilja obavezana da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.400,00 dinara. Stavom sedmim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. važećeg Zakona o parničnom potupku – ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi je izdavač časopisa „Svet“ i „Skandal“, drugotužena je odgovorni urednik časopisa „Svet“, a trećetuženi je odgovorni urednik časopisa „Skandal“. Sporni tekstovi bili su objavljeni dana ...2017. godine u časopisu „Skandal“ pod naslovom „...“ i dana ...2017. godine u časopisu „Svet“ pod naslovom „...“, sa sadržinom navedenom prvostepenom i drugostepenom presudom. Uz tekst su objavljene tri fotografije na kojima je tužilja sa GG, sa pratećim tekstovima koji su navedeni nižestepenim presudama, a koji se odnose na poljubac tužilje i GG. Takođe, na veb stranici internet portala „Skandal RS“ objavljena je ista fotografija, uz prateći tekst naveden presudama, koji se odnosi na seksualno opredeljenje GG i poljubac sa tužiljom. Nakon objavljivanja navedenih tekstova, tužilja je na javnim mestima i u komšiluku bila izložena dobacivanju od strane nepozntih osoba, koje su je nazivale pogrdnim imenima, čemu je bila izložena i na ... na kome radi kao ... Zbog navedenih tekstova i pratećih fotografija tužilja mesec dana nije razgovarala sa roditeljima, prijatelji su je izbegavali i okončana je njena veza sa partnerom. Povodom tih događaja tužilja se obratila psihologu od koga je dobila odgovarajuću terapiju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da su tuženi kao izdavač i odgovorni urednici medija povredili čast, ugled i autentičnost tužilje postupanjem bez dužne novinarske pažnje, jer nisu vodili računa da se na spornim fotografijama pored osobe koja je javna ličnost nalazi i tužilja koja to nije, a čiju saglasnost za objavljivanje fotografije nisu tražili. Ocenjeno je da tužilja nije bila svesna da je fotografisana, pa se ne može smatrati da se nije protivila fotografisanju, odnosno da je znala da se to čini radi objavljivanja. Zato je prvostepeni sud ocenio da je tužiljin zahtev za naknadu nematerijalne štete osnovan, zbog povrede časti i ulgeda, kao i prava na autentičnost, jer je u javnosti prikazana kao osoba homoseksualne orjentacije, iako to nije tačno. Zbog toga je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da prema odredbi člana 82. stav 2. tač. 2. i 6. Zakona o javnom informisanju i medijima u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi da se lični zapis tužilje objavi bez njenog pristanka, jer interes javnosti da se upozna sa zapisom ne preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, a preinačena u usvajajućem delu tako što je tužbeni zahtev tužilje u celosti odbijen kao neosnovan.

Članom 80. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je, između ostalog, da se informacije iz privatnog života, odnosno fotografski zapis lika ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čiji lik zapis sadrži. Međutim, sporna fotografija sadrži prepoznatljiv lik osobe o kojoj se izveštava, odnosno GG koja je javna ličnost, ali ne i osobe koja je sa njom na fotografiji, čiji lik je slikan iz profila, zaklonjen i neprepoznatljiv. Tužilja je ... na ... koji je vrlo posećen, i koji takođe posećuju i osobe poznate jednom delu javnosti, za koje postoji izraženo interesovanje, pa samim tim i interesovanje medija koji o njima izveštavaju. Konkretnom prilikom kada je nastala sporna fotografija, tužilja je razmenjivala kontakte i poljupce sa osobom koja je javna ličnost, što je tužilji bilo poznato, pa je mogla očekivati da će postati predmet interesovanja javnosti i medija koji prate i beleže kretanje i aktivnosti javnih ličnosti.

S obzirom na navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužiljino ponašanje u konkretnom slučaju dalo povoda za objavljivanje sporne fotografije, odnosno informacije, čemu se ona nije protivila, iako je morala znati da će informacija o javnoj ličnosti sa kojom je bila u kontaktu biti objavljena. Zato su ispunjeni uslovi iz člana 82. stav 2. tač. 3. i 6. u vezi člana 1. Zakona o javnom informisanju i medijima da se lični zapis izuzetno objavi bez pristanka lica na koji se on odnosi, jer se može smatrati da interes javnosti preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije. Takođe, predmetni tekstovi koji prate fotografiju ne sadrže informaciju o tome ko je osoba koja je slikana sa osobom koja je javna ličnost, već samo njen fizički opis, što ne predstavlja određenje koje bi tužilju moglo učiniti prepoznatljivom u javnosti. Sporni tekstovi sadrže samo fizički opis ženske osobe koja je fotografisana sa javnom ličnošću, i ni jednu informaciju o tome o kojoj se osobi radi, niti bilo koje drugo bliže određenje koje bi tužilju moglo učiniti prepoznatljivom u javnosti, već je pažnja autora teksta sve vreme usmerena na javnu ličnost, a ne na tužilju. Zato je pravilan zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu povređeni čast i ugled tužilje i njeno pravo na autentičnost.

S obzirom da je na spornim fotografijama lik tužilje prikazan tako da je neprepoznatljiv široj javnosti, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja nije dokazala da su upravo sporne fotografije dovele do toga da se odnos okoline u kojoj živi i radi prema njoj promeni, naročito u situaciji kada je poljubac tužilje sa javnom ličnošću na spornim fotografijama snimljen na javnom mestu koje je izuzetno posećeno i čiji posetioci su događaju svedočili, pa je i to razlog da se tužiljino ime poveže sa sadržajem fotografije.

S obzirom na navedeno, revizijom tužilje neosnovano se ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da tužilja nije mogla niti morala znati da će informacije o javnim ličnostima, sa kojima se ona sreće po prirodi svog posla, biti objavljene u medijima.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić