Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Živojin Vuletić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Žabaljac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 123/2019 od 22.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 123/2019 od 22.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 123/2019 od 22.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 496/18 od 05.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijeni su prigovori tuženog o nedostatku pasivne legitimacije na strani tuženog i prigovor zastarelosti potraživanja naknade štete, kao neosnovani. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete za povraćaj kupoprodajne cene po raskinutom ugovoru isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.06.2015. godine pa do konačne isplate, na ime naknade plaćenog poreza za prenos apsolutnih prava iznos od 7.261,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2015. godine pa do isplate, iznos od 22.507,00 dinara na ime troškova registracije vozila za period od 24.06.2015. godine do 05.05.2016. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 24.06.2015. godine do isplate, kao i na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 57.790,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.12.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 123/2019 od 22.10.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Šapcu P 496/18 od 05.12.2018. godine potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljnosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za naknadu štete za povraćaj kupoprodajne cene po raskinutom ugovoru, naknadi štete na ime plaćenog poreza za prenos apsolutunih prava, kao i naknadi štete na ime troškova registracije. Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer potreba za ujednačavanje sudske prakse u ovoj vrsti spora ne postoji. Naime, tužilac ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka ostalih viših sudova u Republici Srbiji koji na drugačiji način tumače odredbe člana 508. do 515. Zakona o obligacionim odnosima, kojima se reguliše odgovornost zbog pravnih nedostataka (zaštita od evikcije). Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Iz izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena. Pobijanom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda, u postupku u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 13.03.2018. godine radi naknade štete, vrednost predmeta spora opredeljena je na 100.000,00 dinara, a vrednost pobijanog dela presude iznosi 129.768,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku o sporovima male vrednosti iz člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić