.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7355/2021
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Veselin Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog ODS „EPS Distribucija“ DOO, Ogranak Elektrodistribucija Leskovac, čiji je punomoćnik Ivana Maraš, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 614/2020 od 18.02.2021. godine, u sednici održanoj 09.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 614/2020 od 18.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 614/2020 od 18.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskocu P 3343/18 od 04.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je neistinita sadržina računa, obračuna neovlašćeno utrošene električne energije tuženog od 02.04.2018. godine izdatog na ime sada pokojnog BB, bivšeg iz ..., što bi tuženi bio dužan priznati tužilji, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj naknadi štetu u visini iznosa koji je tužilja platila tuženom po računu tuženog od 02.04.2018. godine za neovlašćeno utrošenu električnu energiju u iznosu od 154.823,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 46.150,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 614/2020 od 18.02.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu na člana 404. stav 1. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potreba novog tumačenja prava, jer odluka o osnovanosti zahteva tužilje i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a tužilja uz reviziju nije priložila sudske odluke koje bi učinile osnovanim razlog propisan članom 404. ZPP. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, a nižestepene odluke saglasne su pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda izraženom u brojnim odlukama u predmetima sa istovetnim ili sličnim činjenično pravnim situacijama. Sa tih razloga i u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti revizije tužilje ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužilju.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stavom 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, stavom 4. istog člana da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Tužba radi utvrđenja i isplate podneta je 10.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 154.823,46 dinara.
S obzirom na to da je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti 3.000 evra, to se radi o sporu male vrednosti u kom revizija nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
