Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Prema razlozima drugostepene presude, pravo tužioca na ličnu invalidninu, utvrđeno rešenjem tužene od 29.05.1989. godine, kao stečeno pravo, predstavlja njegovu imovinu, čije je mirno uživanje garantovano članom 58. Ustava RS i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako tužena u toku postupka nije dokazala da je kod tužioca nastupila neka promena koja utiče na korišćenje i prestanak prava, to je neosnovanom obustavom isplate invalidnine tužiocu prouzrokovana materijalna šteta, koju je tužena dužna da mu naknadi. Tužiocu je na dosuđeno potraživanje priznata zakonska zatezna kamata počev od poslednjeg dana narednog meseca za prethodni mesec, u skladu sa odredbom člana 277. ZOO. Nižestepeni sudovi su stanovišta da nema mesta primeni odredbe člana 279. stav 3. ZOO koja se odnosi na povremena potraživanja jer invalidnina ne predstavlja povremeno potraživanje, budući da se određuje u mesečnim iznosima, koji se isplaćuju po isteku meseca za koji se vrši isplata.

Pobijana drugostepena presuda u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o navedenom pravnom pitanju, o kom se Vrhovni kasacioni sud izjasnio u odlukama donetim u istoj činjenično-pravnoj situaciji. Stoga ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse o navedenom pravnom pitanju. Ne postoji ni potreba da se razmotre pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, budući da je navedeno pravno pitanje već raspravljeno u revizijskim odlukama, u kojima je razmotreno pravo mirnodopskih vojnih invalida na ličnu invalidninu, u skladu sa Zakonom o osnovnim pravima vojnih invalida i porodica palih boraca.

U skladu sa iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. stav 2. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude iznosi 579.618,83 dinara, iz čega sledi da ne postoji revizijski cenzus za odlučivanje o reviziji tužene. Sledom izloženog revizija tužene je nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovhni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Stamenković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić