Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005... 6/2015) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. istog Zakona, na koju tuženi u reviziji ukazuje, nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 2. tač. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su brak zaključile ...1992. godine, a njihov brak je razveden presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 516/20 od 29.01.2021. godine. U braku su dobili sina VV, koji je rođen 1998. godine i sada je na studijama. Tužilja je rođena ...1968. godine i po zanimanju je diplomirani ... . Živi u kući koja je u vlasništvu tuženog, pa on plaća naknadu za komunalne usluge. Tužilja je nezaposlena, a za njeno izdržavanje je mesečno potrebno 20.000,00 dinara. Finansijski joj pomažu roditelji, tako što joj otac svakog meseca daje polovinu penzije, a dodatno joj pomaže oko plaćanja troškova stanovanja. U toku trajanja braka tužilja je bila zaposlena, a poslednje njeno radno angažovanje je bilo 2019. godine kada je obavljala privremene poslove. Prijavljena je Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao nezaposleno lice, a na osnovu rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Sombor broj ../2021-0 od 19.11.2021. godine, utvrđen je prvi stepen teškoće i prepreka u radu koje su male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje ona može da obavlja, pa je na osnovu tog rešenja, stekla status osobe sa invaliditetom koje se zapošljava pod opštim uslovima. Vlasnik je stana u Novom Sadu koji ima mogućnost da izdaje za 250 evra mesečno, međutim u tom stanu sada stanuje sin parničnih stranaka sa kojim tužilja nije u dobrim odnosima i podnela je tužbu za njegovo iseljenje iz tog stana. Zdravstveno stanje tužilje je narušeno pošto ima problema sa kičmom i ginekološke probleme. Tuženi je rođen ...1961. godine i po zanimanju je diplomirani ... . Zaposlen je u „... osiguranje“ Srbija od 01.12.2009. godine na poziciji menadžera za ... osiguranja, a u periodu od januara 2021. godine do januara 2022. godine ostvario je neto prihod u iznosu od 1.642.661,00 dinar, u proseku 126.358,92 dinara mesečno. Stanuje kod sestre u kući i ne plaća račune, već kupuje namirnice koje su potrebne za pripremu hrane. Otplaćuje kredit kod „Komercijalna banka“ u mesečnim anuitetima od oko 24.200,00 dinara mesečno. Tuženi finansira školovanje zajedničkog sina parničnih stranaka tako što školarina iznosi 1.550 evra na godišnjem nivou, a plaća se u ratama. Ima i dodatne troškove na ime finansijske pomoći sinu u iznosu od 8.000,00 do 10.000,00 dinara mesečno „na ime džeparca“, a snosi i troškove njegove ishrane.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tuženog obavezali da dopirnosi izdržavanju tužilje mesečnim iznosom od 15% zarade koju ostvaruje, umanjenu za poreze i doprinose počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, na osnovu odredbe člana 151. stav 1, 160, 161. stav 1, 162. stav 2. i 163. stav 2. Porodičnog zakona, nalazeći da tužilja nema prihode za sopstveno izdržavanje, dok tuženi ostvaruje redovne mesečne prihode u vidu zarade čija je visina varijabilna i da, pored redovne zarade ostvaruje dodatne bonuse u zasivnosti od uspešnosti obavljenog posla. Po mišljenju nižestepenih sudova, tuženi ima mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužilje iako su njegovi rashodi mnogo veći od njenih rashoda, jer pored troškova za sopstveno izdržavanje učestvuje i u izdržavanju njihovog zajedničkog sina i plaća režijske troškove za stan u Novom Sadu u kome on živi, a takođe otplaćuje i ratu kredita.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Kriterijumi određivanje izdržavanja propisani su odredbom člana 160. Porodičnog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužilja je sposobna za rad za poslove u okviru svoje struke, bez terenskog rada, administrativnog tipa koji se obavljaju u kancelariji, na osnovu rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje od 19.11.2021. godine, međutim, nezaposlena je, ali je takođe i vlasnik je stana u Novom Sadu koji ima mogućnost da izdaje za 250 evra, kako se izjasnila u svom iskazu. Pored toga, tužilja se izjasnila da joj je priznato pravo na socijalnu pomoć u mesečnom iznosu od 9.000,00 dinara, a tu činjenicu prvostepeni sud nije imao u vidu pri odlučivanju o njenom tužbenom zahtevu za izdržavanje. Sudovi su zaključili da iznos koji odgovara 15% zarade tuženog umanjene za poreze i doprinose predstavlja prosečan novčani iznos od oko 18.995,38 dinara i da je to pravičan iznos koji tuženi treba da plaća tužilji na ime supružničkog izdržavanja. Međutim, pri odlučivanju o tužiljinom zahtevu za supružničko izdržavanje, nižestepeni sudovi nisu imali u vidu da je tužilja svoje mesečne potrebe za izdržavanje opredelila na iznos od 20.000,00 dinara i da se izjasnila da ostvaruje socijalnu pomoć u iznosu od 9.000,00 dinara, što je od bitnog uticaja na odlučivanje o iznosu koji tužilji nedostaje na ime mesečnih potreba za njeno izdržavanje. Takođe je ostalo nerazjašnjeno da li tužilja ima mogućnost da doprinosi sopstvenom izdržavanju izdavanjem stana u Novom Sadu koji je u njenom vlasništvu, imajući u vidu da se izjasnila da za njegovo izdavanje može da dobije 250 evra mesečno, a to je viši iznos od iznosa njenih mesečnih potreba na ime izdržavanja.

Iz izloženih razloga, nižestepene presude su ukinute, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud postupajući po primedbama iz ovog rešenja činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi u pogledu imovine i prihoda tužilje, kao poverioca izdržavanja sa jedne strane i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, sa druge strane kako bi potom imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, o tužbenom zahtevu tužilje donese novu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić