Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stv 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20), zbog čega nije bilo mesta oceni izuzetne dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su upisani kao suvlasnici kp.br. ..., pod kuturom njiva 2 klase, ukupne površine 1074 m2, u list nepokretnosti br. ... za KO ... i to tužilac AA sa udelom od 3/6, a tužilje BB, VV i GG iz .. sa obimom udela 1/6, kao pravne sledbenice iza smrti pok. DD, oca tužilja, na osnovu rešenja Osnovnog suda u Vranju, Sudske jedinice u Bujanovcu O 285/2012 od 14.08.2012. godine i dopunskog rešenja Osnovnog suda u Bujanovcu od 13.11.2015. godine. Ugovor o zakupu nepokretnosti br. ... od 12.09.2012. godine, zaključen je između tužioca AA i DD (njegovog brata), kao vlasnika i zakupodavaca kp.br. ... KO ... i tuženog kao zakupca, koji će koristiti predmetnu nepokretnost za potrebe izvršenja radova na trasi projekta izgradnje Koridora 10 (Autoput E 75, deonica ...-...). Ugovor je zaključen na određeno vreme, za period od dve godine počev od 10.09.2012. godine (član.2 stav 1. Ugovora). Članom 5. stavom 3. tog ugovora, zakupac se obavezao da po isteku ugovora, vrati nepokrentost zakupodacvima u obradivom stanju. Tužioci su vodili spor protiv tuženog u predmetu Osnovnog suda u Bujanovcu P 761/15, koji je pravnosnažno okončan presudom P 761/15 od 04.05.2017. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocima na ime neisplaćene zakupnine po ugovoru o zakupu nepokretnosti od 12.09.2012. godine, isplati iznos od 1.074,00 evra u dinarskoj protivvrednosti i da im na ime naknade štete po osnovu dovođenja parcele u obardivo stanje, isplati iznos od 437.024,00 dinara. Tuženi je navedene iznose na ime naknade štete po oba osnova, tužiocima isplatio 06.06.2017. godine.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke od 10.05.2019.godine, utvrđeno je da se predmetna parcela tužilaca KP broj ... KO ..., koja se sa istočne strane graniči sa starim putem koji je izgradnjom autoputa izmešten i koja je korišćena kao asfaltna baza prilikom uzgradnje autoputa, u vreme veštačenja prekrivena šljunkom i tucanikom debljine od 40-60 cm sa izraslim korovom, te da se nalazi iznad nivoa poljoprivrednih parcela na kojima se gaje poljoprivredne kulture. Zbog svog svojstva i strukture zemljišta na njoj, ova parcela spada u red parcela na kojoj se ostvaruju visoki prinosi uzgajanjem ratarske i povrtarske kulture i na osnovu postugnutih prinosa ubiranjem dve žetve tokom ekonomske godine, sudski veštk je utvrdio visinu štete po osnovu izgubljene dobiti za period od 10.09.2014. godine do 06.06.2017. godine, u ukupnom iznosu od 679.916,00 dinara. Tužilac AA i njegov sada pok. brat DD (pravni prethodnik tužilja) sa kojim je živeo u zajednici, su dugi niz godina pre davanja u zakup predmetne parcele, istu zajedno koristili, obrađivali i uzgajali ratarske kulture, a nakon prestanka ugovora o zakupu i isplate naknade štete na osnovu ranije donete sudske odluke, tužioci su preduzimali radnje u nameri da se parcela dovede u obradivo stanje. Tužba je u ovoj pravnoj stvari podneta 08.11.2017. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredaba članova 154. stav 1, 155 i 189. stav 3. i 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), ocenio da tužioci imaju pravo na naknadu štete u visini utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivreden struke, zbog nemogućnosti da predmetnu parcelu obrađuju nakon isteka ugovora o zakupu, na način kako su to ranije činili, a za koju je odgovoran tuženi. Kako tuženi nije ispunio svoju ugovornu obavezu da parcelu nakon isteka zakupa vrati u obradivo stanje, našao je da postoji razumna verovatnoća da bi tužioci po isteku zakupa sa nje ubirali plodove i da je šteta u vidu izmakle koristi izvesna. Ocenio je neosnovanim prigovor zastarelosti potraživanja iz člana 376. stav 1. ZOO, jer nakon isplate naknade štete po osnovu dovođenja parcele u obradivo (prvobitno) stanje po pravnosnažnoj sudskoj odluci, nije istakao subjektivni rok od tri godine od dana saznanja o štetniku i obimu štete, kao i objektivni rok od pet godina iz člana 376. stav 2. ZOO.

Prema stanovištu drugostepenog suda pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbu člana 189. ZOO kada je izveo zaključak da su tužioci pretrpeli štetu u vidu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti obrade parcele, jer se izmakla korist može priznati samo ako je sasvim sigurno da nije ostvarena, a ista mora biti i konkretno dokazana. Po oceni drugostepenog suda nije dovoljno da tužioci dokažu kolika se korist mogla očekivati od korišćenja stvari, već je nužno da dokažu i koji se dobitak mogao izvesno očekivati prema redovnom toku stvari, a čije ostvarenje je sprečio štetnik svojom radnjom. Takođe, drugostepeni sud je našao da je osnovan istaknut prigovor zastarelosti potraživanja, jer su tužioci imali saznanja o šteti i štetniku momentom prestanka ugovora o zakupu 10.09.2014. godine, obzirom da je parcela i tada bila pod šljunkom i tucanikom, te da su mogli da zahtev za naknadu štete po osnovu izgubljene dobiti istaknu u ranije okončanoj parnici, što nisu učinili, usled čega je pre podnošenja tužbe, istekao subjektivni rok od tri godine iz člana 376. stav 1. ZOO. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom tužilaca se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud pobijanom presudom pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 185. ZOO, propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu, a kada uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. Prema odredbi člana 189. stav 1. istog zakona, oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi, a prema stavu 3. tog člana, pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

U konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva je naknada štete koju tužioci trpe onemogućavanjem da predmetnu parcelu koriste nakon isteka ugovora o zakupu 10.09.2014. godine, na način kako su to činili u periodu pre njegovog zaključenja, do 06.06.2017. godine, kada im je inače isplaćena naknada za dovođenje predmetne parcele u obradivo stanje, na osnovu pravnosnažne sudske odluke.

Vrhovni kasacioni sud prihvata izloženo pravno stanovište prvostepenog suda kod utvrđenja da je tuženi kao zakupac istu parcelu koristito kao asfaltnu bazu za potrebe izvršenja radova na trasi projekta izgradnje Koridora 10 i da su tužioci i pravni prethodnik tužilja, pre zaključenja ugovora o zakupu, dugi niz godina koristili parcelu za uzgoj ratarskih kultura.

U konkretnom slučaju postoji uzročno-posledična veza između postupanja tuženog i nastale materijalne štete koja ima karakter izmakle koristi, odnosno neostvarene imovinske dobiti koja se po redovnom toku stvari osnovano mogla očekivati, koja je izostala usled štetnikove radnje, a u visini koja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke, saglasno navedenim materijalnopravnim odredbama, obzirom da je ovaj vid materijalne štete nastao usled nedovođenja predmetne parcele u obradivo stanje što je obezbeđeno dosuđivanjem novčane naknade, zbog čega se ne može prihvatiti stanovište drugostepenog suda.

Pravilan je i zaključak prvostepenog suda da je neosnovan istaknut prigovor zastarelosti poraživanja. Naime, ne može se prihvatiti stanovište drugostepenog suda da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja jer su prestankom ugovora o zakupu 10.09.2014. godine tužioci imali saznanje za štetu i štetnika, te da je podnošenjem tužbe 08.11.2017. godine protekao subjektivni rok od tri godine.

Prema članu 376. ZOO potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav 1). U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala. Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano, a nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (član 360. i 361. stav 1. istog zakona).

I po nalaženju ovog suda relevantno je saznanje tužilaca za obim štete, a šteta u punom obimu je utvrđena nakon donošenja presude Osnovnog suda u Bujanovcu P 761/15 od 04.05.2017. godine (pravnosnažna 15.06.2017. godine) na osnovu koje je isplaćena naknada radi dovođenja parcele u obradivo stanje dana 06.06.2017. godine, što je dan saznanja o pretrpljenoj visini štete. Pošto su tužioci tužbu sudu podneli 08.11.2017. godine, u okviru objektivnog ( 5 godina ) i subjektivnog ( 3 godine) roka zastarelosti, propisanog citiranom odredbom člana 376. ZOO, sledi da prigovor zastarelosti koji je tužena istakla nije osnovan, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud.

Vrhovni kasacioni sud je preinačio odluku drugostepenog suda o troškovima postupka, na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, shodno konačnom uspehu tužilaca u sporu i potvrdio odluku o troškovima parničnog postupka sadržanu u prvostepenoj presudi, donetu primenom članova 153, 154. i 163. ZPP. Kako su tužioci uspeli u postupku po reviziji, to im na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi revizijskog postupka. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu i to za sastav revizije u iznosu od 45.000,00 dinara i sudsku taksu za reviziju u iznosu od 72.198,00 dinara, sve prema AT važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić