Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac, kao naslednik svog pok. oca, vlasnik spornih parcela koje se nalaze u neposrednoj blizini gradske deponije, gde dolazi do taloženja štetnih materija i poremećaja ekološkog sistema, te da se počev od 1990. godine parcele ne mogu obraditi, zbog čega tužilac trpi štetu u vidu umanjenja tržišne vrednosti tih parcela. Prema nalazu veštaka geodetske struke, kp. br. .. KO ... je po položaju bliža deponiji, njen severozapadni deo u određenoj površini urastao je sitnim bagremom, u nastavku ka istoku i jugu deo parcele nije obrađen i zarastao je u travu, a od tog dela ka istoku je deo parcele na kome se nalaze ostaci kukuruzovine, te na krajnjoj istočnoj strani deo parcele je urastao u šiblje i trnje. Kp. br. .. se nalazi sa jugozapadne strane u odnosu na prethodnu parcelu, severni deo parcele je obrađivan u određenoj površini jer se na njemu nalaze ostaci kukuruzovine, a južni deo koji ima blagi pad ka jugu u određenoj površini je zarastao u travu. Prema nalazu veštaka poljoprivredne struke postoji uzročno-posledična veza između procesa na deponiji i parcela tužioca, jer na parcelama dolazi do kontaminacije i akumulacije toksičnih supstanci, pa je veštak obračunao izgubljenu dobit tužioca za 2014, 2015. i 2016. godinu i ocenio da je tržišna vrednost navedenih parcela umanjena za 100%, jer one ne mogu da se koriste za poljoprivrednu proizvodnju. U svom dopunskom nalazu veštak se izjasnio da je tržišna vrednost parcela umanjena za 80% i objasnio razloge zbog kojih parcele ne mogu da se obrađuju i zbog čega je njihova tržišna vrednost umanjena.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev osnovan, primenom članova 3. i 5. Zakona osnovama svojinsko- pravnih odnosa i člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tužilac onemogućen da koristi svoje parcele i to pravo tužiocu uskraćeno je i za ubuduće, te postoji uzročno-posledična veza između radnji tuženog odnosno između procesa na deponiji i parcele tužioca, usled emisije štetnih materija sa deponije i njihovim širenjem na parcele tužioca.

Za sada se ovakvo stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, na šta se u reviziji tuženog osnovano ukazuje.

Iz spisa proizlazi da je punomoćnik tuženog na ročištu pred prvostepenim sudom koje je održano 03.02.2021. godine predložio veštačenje mogućnosti obrađivanja tužiočevih parcela od strane Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koje je prvostepeni sud odbio, smatrajući da je nalazom i mišljenjem veštaka poljoprivredne struke (pojedinca) dovoljno raspravljena činjenica mogućnosti odnosno nemogućnosti obrade parcela tužioca, s tim što u obrazloženju svoje presude prvostepeni sud nije naveo da je tuženi pomenuti predlog stavio u postupku, pa nije ni naveo razloge zbog čega je takav predlog odbio. Prvostepeni sud u svojoj presudi takođe ne navodi ni jedan razlog u vezi ovog predloga, smatrajući da je veštačenje od strane veštaka pojedinca dovoljno za utvrđenje sporne činjenice mogućnosti obrade parcela tužioca, pa i umanjenja njihove tržišne vrednosti.

Osnovano se u raviziji dovodi u sumnju ovakav zaključak nižestepenih sudova, jer se u spisima nalaze izveštaji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada iz kojih proizlazi da su parametri u vezi sastava zemljišta i štetnih materija ispod dozvoljenih i da je moguća poljoprivredna proizvodnja na parcelama koje su bile predmet ispitivanja ovog Instituta u drugim predmetima u kojima se vode parnice vlasnika zemljišta protiv tuženog za naknadu štete, a koje se nalaze u potezu oko gradske deponije u Nišu.

Takođe, osnovano se u reviziji ukazuje da tržišnu vrednost zemljišta ne treba da utvrđuje veštak poljoprivredne struke, već lice – veštak koji je stručan za oblast procene tržišne vrednosti nepokretnosti (veštak ekonomske struke ili veštak koji je licenciran za utvrđivanje tržišne vrednosti nepokretnosti).

Pošto pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana jer nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje u pogledu mogućnosti obrade poljoprivrednog zemljišta – spornih parcela tužioca, a potom i stepena umanjenja tržišne vrednosti tih nepokretnosti, revizija tuženog je usvojena i nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, ponovo oceniti osnovanost predloga tuženog za veštačenje mogućnosti obrade poljoprivrednog zemljišta tužioca od strane Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a od koje činjenice zavisi umanjena tržišna vrednost tih parcela, o čemu treba da se izjasni veštak odgovarajuće struke.

Pošto postupi po navedenim primedbama prvostepeni sud će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

S obzirom da odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda spora pobijane presude su ukinute i u delu odluke o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić