.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7412/2022
29.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca JKP „Infostan tehnologije“ iz Beograda, koga zastupa Gradsko prvobranilaštvo Grada Beograda, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Ranko Đokić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Užicu Gž 2099/21 od 22.02.2022. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Užicu Gž 2099/21 od 22.02.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Užicu Gž 2099/21 od 22.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 924/21 od 06.10.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužioca prema tuženoj u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime glavnog duga plati 11.460,06 dinara i u tom delu stavljeno van snage i ukinuto rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Desanke Romić iz ... I. Ivk. ../19 od 25.04.2019. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je rešenje o izvršenju održano na snazi u delu u kom je tužena obavezana da plati tužiocu zakonsku zateznu kamatu na pojedinačne mesečne iznose, bliže navedene kao u izreci, kao i iznos od 8.042,00 dinara na ime naknade troškova izvršnog postupka. Stavom trećim izreke, preko dosuđenih iznosa iz stava drugog izreke presude do traženih iznosa delimično je odbijen tužbeni zahtev i ukinuto rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Desanke Romić iz ... I.Ivk ../19 od 25.04.2019. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati troškove parničnog postupka od 41.736,70 dinara, a preko dosuđenog, zahtev tužioca za troškove postupka za iznos od još 27.000,00 dinara, je odbijen.
Presudom Višeg suda u Užicu Gž 2099/21 od 22.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke – delu odluke o troškoivma postupka tako što je obavezana tužena da tužiocu plati troškove parničnog postupka od 10.236,70 dinara, a preko dosuđenog zahtev tužioca za troškove postupka je odbijen za iznos od još 58.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima parničnog postupka donetog u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP). Tužena je podnela i neblagovremenu dopunu revizije (od 26.04.2022. godine), koju Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Troškovi postupka su regulisani procesnim zakonom. Oni predstavljaju sporedno potraživanje, koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka, koji ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to revizija tužene nije dozvoljena.
Okolnost što je drugostepeni sud preinačio rešenje o troškovima postupka, ne čini reviziju dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka nije dozvoljena, prema vrsti odluke koja se pobija, primenom člana 403. u vezi sa članom 28. stav 1. i 420. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
