Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Mihajlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ... ..., čiji je punomoćnik Jelena Milojević Rajković, advokat iz ..., radi izvršenja ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1862/22 od 04.08.2022. godine, u sednici održanoj 21.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1862/22 od 04.08.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1862/22 od 04.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 749/19 od 29.03.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da se tuženi BB obaveže da tužiocu isplati na ime izrade i postavljanja ograde sa punim varom i kapijama, betoniranje i postavljanje stubova na KP .../..., .../..., ... i ... KO ... i izrade i postavljanja ograde na terasama sa kapijama na zgradi Po+P+3 u KO ..., isplati iznos od ukupno 6.323,67 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa pripadajućom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 01.07.2002. godine do 24.12.2012. godine, a zakonsku zateznu kamatu počev od 25.12.2012. godine do konačne isplate, kao neosnovan (stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 375.100,00 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1862/22 od 04.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 749/19 od 29.03.2022. godine (stav prvi izreke). Odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 10/23), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga po ugovoru o izradi i postavljanju ograde sa punim varom i kapijama, betoniranja i postavljanja stubova i ograde na terasama sa kapijama, o kom zahtevu je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva. U vezi ovakvih pravnih situacija, nižestepeni sudovi su odlučili na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u konkretnom predmetu, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.11.2010. godine. Prvostepena presuda doneta je 29.03.2022. godine, drugostepena presuda doneta je 04.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 6.323,67 evra. S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković