.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 74/2019
27.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Fond za razvoj Republike Srbije, ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petković, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Božin Nelu, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3012/2018 od 20.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3012/2018 od 20.09.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3012/2018 od 20.09.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 829/2017 od 20.11.2017. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Pančevu Iv 306/2016 od 29.11.2016. godine, kojim je tužena obavezana da tužiocu isplati iznos od 2.431.330.02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2016. godine do isplate kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 26.650,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 172.513,30 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3012/2018 od 20.09.2018. godine, odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Revizija se svodi na osporavanje razloga zbog kojih nije prihvaćen prigovor zastarelosti. Ona ne sadrži konkretizaciju razloga zbog kojih se posebna revizija može izjaviti. Vrhovni kasacioni sud je to imao u vidu i našao da u ovoj parnici razloga nema da prihvati odlučivanje o reviziji tužene.
Pobijanom presudom je pravilno primenjeno materijalno pravo kod ocene neosnovanosti prigovora zastarelosti u činjeničnoj situaciji da je postupak pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice, da je blanko sopstvena menica predata kao sredstvo obezbeđenja po ugovoru o dugoročnom kreditu zaključenom između stranaka 15.11.2007.godine, s ovlašćenjem tužioca kao poverioca da upiše dospeće, što je i učinio, upisom iznosa i datuma dospeća 02.11.2016.godine i predlog za izvršenje podneo 04.11.2016.godine. Od dana dospeća menice upisanog u menici do podnošenja predloga za izvršenje na osnovu menice, nije protekao trogodišnji rok zastarelosti propisan u članu 78. stav 1. Zakona o menici. Stavu drugostepenog suda da je tužilac imao pravo da popuni menicu u celom periodu u kome dug tužene prema tužiocu nije zastareo prema članu 371. Zakona o obligacionim odnosima, revizijom se ne suprotstavljaju navodi o postojanju drugačijih stavova u pravnosnažnim odlukama revizijskog suda ili apelacionih sudova. Imajući u vidu da je pobijana odluka zasnovana na pravnim razlozima zastupljenim u sudskoj praksi i odgovarajućoj primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i da tužena u reviziji nije ukazala na pravnosnažne sudske odluke sa drugačije izraženim pravnim shvatanjem, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili novim tumačenjem prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.11.2016. godine, a vrednost pobijanog dela presude označena je iznosom od 2.431.330,02 dinara, od čega glavni dug iznosi 1.492.420,18 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro=123,0360 dinara) predstavlja protivvrednost 12.129,95 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome je vrednost predmeta spora označena iznosom koji ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
