Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o obavezi tuženog da isplati naknadu za korišćenje stana bez pravnog osnova za utuženi period do predaje na osnovu pravnosnažne sudske presude o iseljenju, donete u prethodno okončanoj parnici

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u ovoj parnici ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, te nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Navodi revizije koje se odnose na utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 401. stav 2. ZPP.

Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanje iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari, koja za predmet ima zahtev za isplatu naknade za korišćenje stana nakon isteka perioda zakupa na određeno vreme.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 15.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 450.386,22 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić