.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7426/2021
15.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca Gradske opštine Stari Grad, sa sedištem u Beogradu, čiji je zastupnik Javno pravobranilaštvo Gradske opštine Stari grad, sa sedištem u Beogradu, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Petrović, advokat iz ..., sa umešačem na strani tužene BB i VV iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Petrović, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužene i umešača na strani tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3781/20 od 08.10.2020. godine, u sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene i umešača na strani tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3781/20 od 08.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene i umešača na strani tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3781/20 od 08.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25821/19 od 04.12.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj ..., površine 39 m2 u prizemlju zgrade u ulici ... u ... i da tako ispražnjen stan od lica i stvari preda na slobodno korišćenje i raspolaganje tužiocu Gradskoj opštini Stari grad. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 133.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana pravnosnažnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3781/20 od 08.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i umešača na strani tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25821/19 od 04.12.2019. godine u stavu prvom i drugom izreke u delu kojim je obavezana tužena da naknadi troškove postupka u iznosu od 133.125,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i obavezana je tužena da tužiocu na troškove postupka isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana nastupanja uslova za izvršnost presude do isplate, a odbijena je isplata zakonske zatezne kamate za period od pravnosnažnosti presude do nastupanja uslova za izvršnost presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene i umešača na strani tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena i umešači na strani tužene su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg pitanja ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) dok je stavom drugim istog člana, propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1 ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene i umešača na strani tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer izražen pravni stav u nižestepenim odlukama o osnovanosti zahteva za iseljenje po osnovu reivindikacione tužbe ne odstupa od važeće sudske prakse, kod utvrđenja da sada pokojni bivši suprug tužene i otac umešača, nije bio nosilac stanarskog prava na predmetnoj nepokretnosti.
Revizijski navodi tužene o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Takođe, ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje revizijom ne predstavljaju osnov za izjavljivanje posebne revizije. Revizijom se ne ukazuje na postojanje različitog postupanja i neujednačenosti sudske prakse u istim činjenično- pravnim situacijama. Odluka Ustavnog suda Republike Srbije Už 2486/2017 koja je uz reviziju priložena, ne odnosi se na identičnu činjeničnu i pravnu situaciju.
Imajući u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi iseljenja podneta je 07.06.2013. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora 1.450.000,00 dinara (protivvrednost 12.730 evra na dan podnošenja tužbe).
S obzirom na to da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to izjavljena revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
