.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7427/2021
20.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Atanasković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Blažo Špadijer, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženog VV iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6901/20 od 01.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6901/20 od 01.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6901/20 od 01.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 6389/18 od 24.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezani su tuženi BB i VV da tužilji solidarno isplate iznos od 2.299.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.08.2000. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno na ime troškova parničnog postupka plate iznos od 571.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6901/20 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 6389/18 od 24.06.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV iz ... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 77/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog VV, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom drugotuženog se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno, na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, drugotuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka o istoj činjenično-pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotno presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz člana 132. Zakona o obligacionim odnosima, da raskidom ugovora obe strane se oslobađaju svojih obaveza, izuzev obaveza naknade eventualne štete (stav 1.), te da ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala (stav 2.), a da strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila (stav 5.), a što je slučaj i u konkretnoj situaciji, budući da je prema članu 2. predmetnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti – stana u izgradnji od 03.08.2000. godine, prodajna cena u potpunosti isplaćena prodavcima, prvotuženoj i drugotuženom – podnosiocu revizije, koji su na dan 02.10.2006. godine bili upisani kao suvlasnici predmetnog stana na udelu od po ½. Razlozi revizije delom se odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti u smislu člana 404. ZPP.
Na osnovu člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 22.11.2006. godine, ali je podneskom od 09.07.2019. godine, umesto iznosa od 135.945,00 evra, tražena isplata iznosa od 2.299.500,00 dinara, što predstavlja protivvrednost iznosa od 18.732,36 evra.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi imovinsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
