Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 743/2021
25.02.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ svi iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević advokat iz ..., protiv tuženog EE iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1298/2020 od 05.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1298/2020 od 05.11.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1298/2020 od 05.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 329/2018 od 07.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi njihovo pravo svojine na parceli .. KO ..., voćnjak III klase površine 0.14.45 ha, na osnovu kupovine njihovog pravnog prethodnika od pravnog prethodnika tuženog i održaja, te da se obaveže tuženi da ovo prizna i trpi pravne posledice presude. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1298/2020 od 05.11.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 329/2018 od 07.02.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavili reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne presude kojima su sudovi drugačije odlučivali u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega ne postoji potreba da se o izjavljenoj reviziji odlučuje u cilju ujednačavanja sudske prakse. Konačno, nema mesta ni novom tumačenju prava. U konkretnom slučaju odluka o odbijanju tužbenog zahteva doneta je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 2. ZPP. Izjavljenom revizijom se osporava ocena izvedenih dokaza i tako u suštini pobija pravilnost, odnosno potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se revizija ne može izjaviti.