Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Pobijanom presudom odlučeno je o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, a revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načina određivanje visine tržišne vrednosti nepokretnosti. U sprovedenom postupku, nižestepeni sudovi su, prema činjenicama utvrđenim u konkretnom slučaju, tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost, izraženog kroz sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda, pa nisu ispunjeni uslovi da se revizija tuženog smatra posebnom, u smislu člana 404. ZPP. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke nižestepenih sudova, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, odnosno da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđivanja ništavosti i određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podneta je 24.05.2017. godine, a podneskom od 24.10.2017. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost predmeta spora je 336.800,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe od 119,2505 dinara za 1 euro predstavlja vrednost od 2.824,31 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić