Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2082/21 od 09.09.2021. godine, prvostepena presuda je preinačena u stavu prvom izreke i delimično usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništava odredba člana 2. Ugovora o zajmu Ov br. .../... od 07.04.2009. godine u delu kojim je ugovoreno da „ukoliko se dogovoreni rok ne ispoštuje zajmoprimac i zajmodavac su saglasni da se isplati iznos od 100.000 evra“, dok se u preostalom delu stava prvog izreke koji se odnosi na utvrđenje da je apsolutno ništav ugovor o zajmu Ov br. .../... od 07.04.2009. godine u celosti, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i utvrđeno da je apsolutno ništava založna izjava Ov .../... od 27.01.2010. godine kojom je tužena VV dozvolila uknjižbu založnog prava u korist tuženog VV na stanu u ..., Ul. ... .../... . Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, pa je utvrđeno da je apsolutno ništava založna izjava Ov br. .../... od 07.08.2009. godine, kojom je tužena VV dozvolila uknjižbu založnog prava u korist tuženog BB na istom stanu. Stavom četvrtim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i umešača na strani tužioca i potvrđena prvostepena odluka u stavu četvrtom izreke. Stavom petim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude pa je zahtev tuženog BB za naknadu troškova prvostepenog postupka sa pripadajućom kamatom odbijen kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 357.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 1301/22 od 27.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana revizija tuženog BB izjavljena protiv drugostepene presude u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je drugostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je preinačena prvostepena presuda i delimično usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništava odredba člana 2. ugovora o zajmu Ov br. .../... od 07.04.2009. godine u delu kojim je ugovoreno da „ukoliko se dogovoreni rok ne ispoštuje zajmoprimac i zajmodavac su saglasni da se isplati iznos od 100.000 evra“, kao i u stavovima petom, šestom i sedmom izreke, i u tom delu predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž 6390/22 od 30.10.2023. godine čijim stavom prvim je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu P 594/20 od 26.11.2020. godine u delu stava prvog izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništava odredba člana 2. ugovora o zajmu Ov br. .../... od 07.04.2009. godine u delu kojim je ugovoreno da „ukoliko se dogovoreni rok ne ispoštuje, zajmoprimac i zajmodavac su saglasni da se isplati iznos od 100.000 evra“. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude tako što su obavezani tuženi BB i VV da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 444.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev umešača na strani tužioca GG za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u celini iz svih zakonom propisanih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Umešač na strani tužioca podneo je odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu članova 407. stav 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23 –u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom VV bio u braku od 20.09.1997. godine do aprila 2011. godine kada je brak razveden. Dana 18.02.2005. godine tužena VV je sa „... Bank“ zaključila ugovor o kreditu kojim joj je banka odobrila kredit od 224.000 evra za kupovinu nepokretnosti, i to četvorosobnog stana površine 125m2 u ulici ... u ..., sa rokom otplate od 240 meseci. Istog dana je zaključen i ugovor o kupoprodaji ove nepokretnosti između DD, kao prodavca i tužene VV, kao kupca. Iznos na ime poreza za prenos apsolutnih prava na navedenu nepokretnost sa kamatom je plaćen 27.01.2010. godine i u nalogu za uplatu je kao uplatilac označena tužena VV. Tužena VV je, kao zajmoprimac, sa tuženim BB, kao zajmodavcem, zaključila 06.04.2009. godine ugovor o zajmu koji je overen pod Ov.br. .../... dana 07.04.2009. godine, kojim mu je pozajmila iznos od 71.000 evra. U ugovor je uneto da on ujedno predstavlja i priznanicu za primljeni iznos novca uz obavezu da se navedena suma vrati najkasnije do 10.06.2009. godine, a ukoliko se dogovoreni rok ne ispoštuje, ugovorne strane su se saglasile da se isplati iznos od 100.000 evra. U ugovoru je konstatovano da zajmodavac ne traži od zajmoprimca naknadu u vidu kamate ili slično, te da je ugovor bez naknade i prinude, osim u slučaju da se ne ispoštuje uslov iz člana 2. koji se tiče docnje u isplati. Zajmoprimac tužena VV je 07.08.2009. godine dala založnu izjavu overenu kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu pod Ov.br. .../... kojom je dozvolila da se za obezbeđenje duga iz ovog ugovora u iznosu od 100.000 evra izvrši upis založnog prava – izvršne vansudske hipoteke, u korist zajmodavca BB na stanu u Ulici ... broj .../... . Tokom ovog postupka pravnosnažno je utvrđeno da je ova založna izjava ništava s obzirom da je stan na kome je konstituisana hipoteka stečen za vreme trajanja braka tužioca i tužene VV, koja je radi obezbeđenja potraživanja iz ugovora o zajmu od 07.04.2009. godine, bez saglasnosti i odobrenja tužioca opteretila nepokretnost koja predstavlja njihovu zajedničku imovinu u smislu člana 176. stav 2. Porodičnog zakona.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o zajmu Ov br. .../... od 07.04.2009. godine kao zelenaškog, ocenivši da tužilac nema svojstvo zainteresovanog lica iz člana 109. Zakona o obligacionim odnosima za isticanje ništavosti ugovora jer on nije ugovorna strana u ugovoru, nije pozjamio novac zajedno sa bivšom suprugom, niti je u tužbi tokom postupka istakao da je eventualno iz sopstvenih sredstava plaćao navodnu kamatu po tom ugovoru, pri čemu sve i kada bi se utvrdila ništavost tog ugovora za tužioca ne bi nastalo neko pravo ili pravni interes.

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući o žalbama tužioca i umešača na strani tužioca izjavljenim protiv prvostepene presude, otvorio glavnu raspravu i saslušao tužene BB i VV u pogledu okolnosti pod kojima je učinjena pozajmica 06.04.2009. godine, pa je ocenom svih izvedenih dokaza svakog za sebe, kao i njihovom ocenom kao celine, utvrdio da je predmet ugovora o zajmu od 06.04.2009. godine koji je overen pod Ov ... od 07.04.2009. godine, bio iznos od 71.000 evra, kako je u ugovoru i navedeno. Drugostepeni sud nije poverovao iskazu tuženog BB da je on iznos od 30.000 evra platio na ime poreza na prenos apsolutnih prava i stoga ga je uračunao u ukupan iznos koji je tužena VV dužna da vrati, a poverovao je iskazu tužene VV koja je tvrdila da je razlika između pozajmljenog iznosa od 71.000 evra i ugovorenog iznosa od 100.000 evra koji je dužna da plati ukoliko bude u docnji, predstavljala kamatu i kaznene poene.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, na koje je primenio odredbe članova 50. stav 1, 52, 103. stav 1, 557. i 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koji su citirani u drugostepenoj presudi, drugostepeni sud je ocenio da je tužena VV ugovor o zajmu od 07.04.2009. godine zaključila u vreme trajanja braka sa tužiocem, zbog čega shodno odredbama Porodičnog zakona o zajedničkoj imovini i obavezama supružnika i odredbi člana 109. Zakona o obligacionim odnosima, tužilac ima pravni interes da ističe da je predmetni ugovor o zajmu ništav, a zatim je ocenio da je osnov za obavezivanje tužene kao zajmoprimca na vraćanje iznosa od 100.000,00 evra u slučaju docnje nedopušten, što čini sporni ugovor ništavim u tom delu, kakav zaključak kao pravilan i na zakonu zasnovan prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno ocenio iskaze tuženih u pogledu razlike između pozajmljenih 71.000 evra i 100.000 evra, koliko je po ugovoru tužena VV bila dužna da plati usled docnje. Ovo stoga što je drugostepeni sud cenio uverljivost njihovih iskaza u pogledu toga šta predstavlja razliku od 29.000 evra, ne samo ocenom samih iskaza već i poređenjem sa pisanim dokazima, odnosno sa okolnošću da je porez na prenos apsolutnih prava za stan u ... ulici broj .../... plaćen znatno posle zaključenja ugovora o zajmu iz aprila meseca 2009. godine, te da je kao njegov platilac označena tužena VV a ne tuženi BB, što je tvrdnje iz iskaza tuženog BB u pogledu toga da je on platio porez na prenos apsolutnih prava i to uračunao u iznos duga, učinilo neuverljivim.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud ugovor o zajmu od 07.04.2009. godine nije cenio shodno članu 99. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno da nije istražio zajedničku nameru ugovorača, jer je drugostepeni sud, upravo ceneći iskaze tuženih u pogledu njihovih namera prilikom zaključenja ugovora o zajmu overenog 07.04.2009. godine, utvrdio da je tužena VV od tuženog BB pozajmila 71.000 evra, da je u ugovoru navedeno da se na pozajmljeni iznos neće zaračunavati kamate niti bilo kakve naknade, te da okolnost da je ugovoreno da će tužena VV tuženom BB u slučaju docnje vratiti umesto 71.000 evra vratiti 100.000 evra, čini osnov ugovora u tom delu nedopuštenim, iz razloga koji su podrobno obrazloženi u pobijanoj odluci.

Pravilna je i odluka o troškovima spora jer je doneta pravilnom primenom odredaba čl.153. stav 2. i 154. stav 1. uz pravilan obračun po Advokatskoj tarifi i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković