Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu saglasno odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 12.10.2017. godine zadobila teške telesne povrede prilikom ulaska u autobus tuženog „Lasta“ na autobuskoj stanici, pridržavajući se za vrata kada je stupila na prvi stepenik autobus a drugi putnici je odgurnuli, te je pala na pločnik. Zbog preloma gornjeg okrajka leve butne kosti koji je pretrpela tom prilikom zadržana je na bolničkom lečenju na Institutu „Banjica“, gde je operisana 23.10.2017. i do 31.10.2017. godine zadržana na lečenju. Fizikalna rehabilitacija tužilje sprovedena je na Institutu za rehabilitaciju u Mladenovcu od 21.11.2017. do 27.12.2017. godine. Tužilja je trpela jake bolove u ukupnom trajanju od jednog, a bolove srednje jačine u ukupnom trajanju od pet dana, koji zamenjeni najpre stalnim, a potom povremenim nejednakim i nepravilnim bolovima slabe jačine u trajanju od ukupno tri meseca. Tužilja je trpela jak strah, i to prvih deset minuta nakon povređivanja primarni, a narednih četiri do pet sati sekundarni zbog teške telesne povrede i svesti o neophodnosti hirurške intervencije. Usled uznemirenosti zbog neizvesnosti pre i posle operacije, teškoća u kretanju korišćenjem pomagala i zbog zavisnosti od drugih lica, tužilja je u periodu od pet nedelja preživljavala sekundarni strah umerene jačine. Trajno umanjenje tužiljine životne aktivnosti od 30% ogleda se u ograničenju pokreta u levom kuku srednjeg stepena za sve poslove koji su vezani za dug hod, stajanje, trčanje, penjanje uz i niz uspon i stepenice, podizanje i nošenje tereta, sportske aktivnosti, oblačenje i obavljanje lične higijene. Tužilja ima 69 godina, živi sama na selu, održava kuću i obavlja baštenske i druge seoske poslove. Tuženi su zaključili ugovor o osiguranju od autoodgovornosti i ugovor o obaveznom osiguranju putnika u javnom prevozu za period od 30.01.2017. do 30.01.2018. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je, polazeći od odredaba čl. 154. i 941. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da su neosnovani istaknuti prigovori nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženih, i to tuženog „Lasta“, zato što oštećeno lice naknadu štete može zahtevati neposredno i od osiguravača i od štetnika, a tuženog „Generali osiguranje Srbija“ zato što je tužilja pretrpela štetu kao putnik u javnom prevozu u smislu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 51/09, 78/11, 101/11, 93/12, 7/13). Odlučujući o osnovu odgovornosti, prvostepeni sud je primenom čl. 154, 158, 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima zaključio da je tuženi „Lasta“, koji se bavi javnim prevozom kao opasnom delatnošću, bio dužan da organizuje prevoz tako da se izbegne stvaranje gužve, odnosno opasnih situacija, i da ne postoje okolnosti koje bi ga mogle osloboditi odgovornosti na osnovu odredbe člana 177. Zakona o obligacionim odnosima. Odgovornost tuženog osiguravača počiva, po stavu prvostepenog suda, na odredbi člana 941. Zakona o obligacionim odnosima, pošto je on sa tuženim prevoznikom zaključio ugovor o obaveznom osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, ali i prevoznika kao vlasnika od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima. Pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene fizičke i duševne bolove za strah, prvostepeni sud je dosudio na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz 177. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa članom 684. stav 1. istog zakona iz koga nesumnjivo proizlazi da je odgovornost tuženog prevoznika, kao vlasnika autobusa i vršioca delatnosti javnog prevoza, objektivne prirode. Po mišljenju drugostepenog suda, šteta koju je tužilja pretrpela posledica je protivpravnog ponašanja drugih putnika čije dejstvo tuženi prevoznik nije mogao da predvidi, izbegne i otkloni, te su se stekli uslovi za primenu člana 177. Zakona o obligacionim odnosima koji tog tuženog oslobađaju od odgovornosti za štetu. U pogledu odgovornosti tuženog osiguravača, drugostepeni sud smatra da tužilja ne potražuje od tog tuženog iznos po polisi osiguranja putnika u javnom saobraćaju, već naknadu štete po pravilima o odgovornosti tuženog prevoznika kao osiguranika tuženog osiguravača po osnovu polise osiguranja od odgovornosti za štetu od opasne stvari i vršenja opasne delatnosti, te da je tužiljino pravo kao oštećenog putnika u javnom saobraćaju uslovljeno odgovornošću osiguranika u skladu sa odredbom člana 941. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je, prema stavu drugostepenog suda, neposredni uzrok štete koju je tužilja pretrpela radnja trećih lica čije dejstvo tuženi prevoznik nije mogao da predvidi ili otkloni, to tuženi osiguravač nije u obavezi da tužilji naknadi pretrpljenu štetu s obzirom da se nije ostvario zakonski osnov odgovornosti tuženog kao osiguravača iz člana 941. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tužilje osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pogrešan je zaključak drugostepenog suda da je u konkretnom slučaju bilo mesta primeni oslobađanja tuženog prevoznika od odgovornosti za štetu koju je tužilja pretrpela. Zakonom o obligacionim odnosima - ZOO je propisano da se za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost za okolinu, odgovara bez obzira na krivicu, da prevozilac odgovara za sigurnost putnika od početka do završetka prevoza, kako u slučaju prevoza uz naknadu, tako i u slučaju besplatnog prevoza, te je dužan naknaditi štetu koja nastane oštećenjem zdravlja, povredom ili smrću putnika izuzev ako je prouzrokovana radnjom putnika ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbeći ili otkloniti (684 stav 1), kao i da se imalac (opasne stvari, odnosno vršilac opasne delatnosti) oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti kao i ako dokaže da šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (član 177). Povređivanje tužilje nije nastalo radnjom trećih lica čije dejstvo tuženi, kao javni prevoznik putnika, nije mogao da predvidi ili otkloni, jer je upravo on bio odgovoran da prevoz organizuje u skladu sa postojećim potrebama i na takav način da se ne se stvaraju gužve u kakvim može doći do incidenata i povređivanja putnika. Pravilno tumačenje člana 684. stav 1. ZOO u vezi sa oslobađanjem prevoznika odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane radnjom putnika, podrazumeva slučaj u kome je šteta nastala radnjom putnika koji je povređen, a a ne radnjom drugih putnika.

Iz izloženog proizilazi da je drugostepeni sud svoju odluku doneo pogrešnom primenom materijalnog prava i da pravilna odluka prvostepenog suda, kako u pogledu odgovornosti tuženih, tako i u pogledu odmeravanja pravične novčane naknade. Odgovornost tuženog prevoznika proizlazi iz odredaba čl. 154. stav 2, 173. i 174. ZOO, a odgovornost tuženog osiguravača iz odredaba čl. 941. stav 1. ZOO i 18. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Stoga je Vrhovni sud doneo odluku kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka iz drugog stava izreke je doneta na osnovu člana 165. stav 2, u vezi s čl. 153. stav 1, 154. i 163. stav 1, 2, 3. i 4. ZPP, pa su tužilji dosuđeni troškovi od 18.000,00 dinara za sastav revizije, kao i izdaci za sudsku taksu na reviziju od 48.800,00 dinara i na odluku o reviziji 48.000,00 dinara, u skladu sa postavljenim zahtevom.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković