Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4067/21 od 20.01.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezana tužena da ukloni deo svog objekta, zgrade kućni broj ..., sa katastarske parcele tužilaca .../... KO ..., koji deo prelazi u katastarsku parcelu .../... KO ... u dužini od 11,69m i širini od 1,6m, na nivoima dva sprata i potkrovlja, tako da je zauzet vazdušni prostor iznad dela kp .../... KO ..., kao i da izvede radove kako bi se onemogućila tužena da istu parcelu koristi za prelaz i to radove navedene u ovom stavu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezana tužena da prestane sa daljim uznemiravanjem tužilaca u korišćenju i držanju njihove parcele .../... KO ... izvođenjem bilo kojih građevinskih radova, držanjem svojih stvari, otvaranjem prozora i vrata prema parceli, prokopovanjem kanala za struju, vodu i kanalizaciju, s tim što se tužena može osloboditi činidbi bliže označenih u stavu prvom i drugom izreke presude ukoliko isplati tužiocima iznos od po 1.762,500,00 dinara. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava petog izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove celog postupka u iznosu od 234.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su dali odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije tužene da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije zakonom propisan kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Dn 9980/05 od 23.08.2005. godine dozvoljeno je spajanje katastarskih parcela .../... i .../... u katastarsku parcelu broj .../... U ZKUL ... KO ..., kao ZK telo upisana je katastarska parcela .../..., kao ZK telo II zgrada magacina u Ulici ... ..., kao vlasnik ZK tela I upisana je državna svojina, ZK tela II/1 Preduzeće „PROFARM” dd, a ZK tela II/2 AA, dok su prema izvodu iz istog ZKUL od 09.06.2010. godine umesto državne svojine, kao vlasnik ZK tela I upisani tužioci. U listu nepokretnosti broj ... KO ... upisana je porodična stambena zgrada na parceli .../... u privatnoj svojini tužene uz upis zabeležbe da deo objekta u suterenu ima upotrebnu dozvolu, prizemlje samo građevinsku dozvolu, a (1+Pk) je bez odobrenja za gradnju. Prema nalazu veštaka građevinske struke Božidara Karličića predmetna zgrada tužene u Ulici ... ... je izvedena tako da se prizemlje nalazi na međnoj liniji kp .../... KO ..., a na nivoima dva sprata i potkrovlja prelazi međnu liniju i zauzima vazdušni prostor iznad dela kp .../... KO ... u dužini od 11,70m i širini 90cm, te da je potrebno izvesti radove navedene u nalazu u cilju da spoljni zid dela predmetnog objekta bude dovedeno u vertikalnu ravan po međnoj liniji. Prema nalazu sudskog veštaka Suzane Koprivica, rušenje erkera koji postoji na građevinskom objektu tužene je moguć uz veliki obim radova na rekonstrukciji i saniranju objekta, ali da je necelishodno rušenje erkera koji je izgrađen u vazdušnom delu iznad zemljišta tužilaca.

Prvostepeni sud je odbio osnovni tužbeni zahtev, jer je rušenje erkera necelishodno, dok je zahtev za isplatu iznosa od 1.762.500,00 dinara ocenio kao alternativni zahtev za naknadu štete, nalazeći da je potraživanje zastarelo jer je tužilac počev od 2005. godine imao saznanje da je tužena nadzidala erker nad ulazom u njegov objekat, a tek 10.11.2020. godine, po proteku subjektivnog roka od 3 godine i objektivnog roka od 5 godina, zatražio da mu tužena isplati naknadu štete.

Drugostepeni sud je došao do drugačijeg zaključka, nalazeći da su ispunjeni zakonski uslovi propisani članom 25. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za uklanjanje bespravno sagrađenog dela objekta tužene kojim radovima je tužena zauzela katastarsku parcelu .../... KO ... u vlasništvu tužilaca. Tužena je preduzela gradnju na tuđem zemljištu, svesna činjenice da gradi iznad tuđeg zemljišta, bez saglasnosti vlasnika zemljišta, koji su se takvoj gradnji odmah usprotivili, pa im i pripada pravo izbora, kao savesnim vlasnicima zemljišta, na osnovu odredbe člana 25. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Veštak građevinske struke je precizirao građevinske radove koje je potrebno izvesti kako bi se uklonio deo objekta tužene. Tužena je pored izgradnje erkera, a otvaranjem ulaza u prizemlju svog objekta, odnosno postavljanjem vrata sa metalnom kapijom na međnoj liniji prema parceli u vlasništvu tužilaca uznemirila tužioce u vlasništvu, u smislu člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na taj način što parcelu tužilaca neovlašćeno koristi, pa je osnovan i tužbeni zahtev u tom delu, a stoga i zahtev za isplatu iznosa od po 1.762.500,00 dinara, jer su tužioci tražili da se tužena može osloboditi navedene činidbe isplatom navedenog iznosa. Kako je usvojen primarni postavljeni tužbeni zahtev otpala je potreba za odlučivanjem o tužbenom zahtevu postavljenom kao eventualnom, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak drugostepenog suda ne može prihvatiti, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se po samom zakonu pravo svojine stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom. Odredbama člana 24., 25. i 26. istog zakona regulisan je slučaj građenja na tuđem zemljištu.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da ako treće lice neosnovano uznemirava vlasnike ili pretpostavljenog vlasnika na drugi način, a ne oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, može tužbom zahtevati da to uznemiravanje prestane. Stavom 2. ovog člana propisano je da kada je uznemiravanjem iz stava 1. ovog člana prouzrokovana šteta, vlasnik ima pravo da zahteva naknadu štete po opštim pravilima o naknadi štete, a stavom 3. da pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ne zastareva.

Tužioci i tužena su vlasnici objekata na parcelama .../..., .../... koje se međusobno graniče. Porodično stambeni objekat tužene u Ulici ... ... u delu objekta – suteren ima upotrebnu dozvolu, prizemlje građevinsku, a (1+Pk) je izgrađen bez građevinske dozvole. Na nivoima dva sprata i potkrovlja, prema nalazu veštaka građevinske struke, pređena je međna linija i zauzet vazdušni prostor izgradnjom erkera. Odredba člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa reguliše sticanje svojine po osnovu građenja na tuđem zemljištu, a odredba člana 25. istog zakona razrešava međusobni odnos graditelja i vlasnika zemljišta. U konkretnom slučaju, nema mesta primeni instituta građenja na tuđem zemljištu, s obzirom da erker postoji na građevinskom objektu tužene, te se ne mogu primeniti odredbe člana 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u odnosu na posledice građenja na tuđem zemljištu od strane nesavesnog graditelja. Sa istih razloga se ne može zahtevati ni rušenje dela objekta tužene sa pozivom na odredbu člana 25. navedenog zakona.

Sa druge strane odredba člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa reguliše institut uznemiravanja svojine propisujući da ovakvo uznemiravanje postoji uvek kada se vlasnik ometa u korišćenju svoje stvari. Stoga, kada je vlasnik neosnovano uznemiren od strane trećih lica koji mu otežavaju korišćenje stvari on je zaštićen negatornom tužbom regulisanom članom 42. napred navedenog zakona, čiji je osnovni cilj da uznemiravanje prestane. Pri tome, vlasnik nepokretnosti mora da trpi određeni uticaj ako oni ne škode ili nebitno škode korišćenju nepokretnosti.

Tužioci su isticali da je tužena izgradnjom objekta zauzela deo parcele tužilaca, i na izgrađenom bočnom zidu svog objekta otvorila prozore i vrata i pokušava da izvodi neke građevinske radove. Drugostepeni sud je zaključio da tužena pored izgradnje erkera, otvaranjem ulaza u prizemlju svog objekta uznemirava tužioce u vlasništvu na taj način što parcelu tužilaca neovlašćeno koristi za prilaz svom objektu. Međutim, pravilom postavljenim u članu 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u odnosu na tvrdnje tužilaca bilo je potrebno utvrđenje da li je reč o radnjama uznemiravanja svojine tužilaca i da li takve radnje otežavaju korišćenje svojine tužilaca. Drugostepeni sud je utvrdio da je deo objekta tužene, kojim je zauzela deo kat. parcele .../... KO ..., izgrađen nakon 07.11.2007. godine, a najkasnije 30.11.2009. godine (prvostepeni sud da je tužilac AA počev od 2005. godine imao saznanje da je tužena nadzidala erker), da je deo objekta tužene izgrađen na osnovu građevinske dozvole, pa je postojanje eventualnog uznemiravanja svojine trebalo sagledati i u odnosu na ove činjenice, da li je otvaranje ulaza u prizemlju objekta tužene urađeno u skladu sa odobrenjem za gradnju objekta, i da li radnje tužene, na koje se pozivaju tužioci imaju karakter neosnovanog uznemiravanja tužioca kao vlasnika susedne nepokretnosti i da li bitno škode korišćenju nepokretnosti tužilaca.

Kod svega iznetog u konkretnom slučaju je izostalo činjenično stanje kao podloga za postavljeni zahtev za rušenje dela objekta tužene i za prestanak daljeg uznemiravanja tužilaca, pa u odsustvu bitnih činjenica materijalno pravo nije moglo biti ispitano.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu iznete primedbe pa će imajući u vidu sadržinu tužbenog zahteva utvrditi postojanje uslova za rušenje dela objekta tužene, kao i da li je tužena, u odnosu na iznete tvrdnje tužilaca, neosnovano uznemirila tužioce, da li ima mesta traženoj činidbi, ako ima sa kojih razloga, odnosno da li su ispunjeni uslovi za isplatu prometne cene zamljišta koju tužioci potražuju sa pozivom na člana 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od konačnog rešenja ove pravne stvari.

Iz napred navedenih razloga, a primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić