Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 2770/20 od 16.12.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda od 01.02.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Višeg suda u Jagodini P 33/20 od 26.08.2020. godine i odlučio tako što je stavom drugim izreke, usvojio tužbeni zahtev tužioca AA i obavezao BB da tužiocu isplati dinarsku protivvrednost iznosa od 104.686 evra sa zakonskom zateznom kamatom prema odredbama Zakona o zateznoj kamati počev od 13.12.2018. godine do isplate; stavom trećim izreke, odbio deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena BB da mu na dosuđeni iznos isplati kamatu koju propisuje Evropska centralna banka od 22.11.2010. godine do 23.12.2012. godine, a od 24.12.2012. godine do 13.12.2018. godine, prema odredbama Zakona o zateznoj kamati, sve računato u dinarskoj protivvrednosti prema kursu NBS na dan isplate; stavom četvrtim izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena BB može osloboditi obaveze ako u državinu i svojinu tužioca bez naknade prenese vlasništvo na poslovnom prostoru u izgradnji koji se nalazi u Jagodini, ulica ... broj .., na prvom spratu, površine 172,21m2 i stanu broj 4 u istom objektu, na četvrtom spratu, površine 80,80m2, sagrađane na kat. parceli broj .. K.O. Jagodina, upisani u list nepokretnosti .. K.O. Jagodina; stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 813.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu za troškove njegovog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pa je ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon održane rasprave u smislu odredbe člana 383. stav 4. ZPP, parnične stranke su u rodbinskim vezama, jer je tužiocu AA VV, sada pok. u odnosu na koju je postupak prekinut od strane drugostepenog suda tetka, a tužena BB sestra od tetke. Sada pok. VV i tužena su bile suvlasnice na stambenoj zgradi i placu u KO Jagodina i radi izgradnje novog objekta na tom placu ishodovale su građevinsku dozvolu u kojoj su one označene kao investitori. U izgradnju novog objekta uključen je i sin sada pok. VV, odnosno rođeni brat tužene BB, GG, koji je u izgradnji tog objekta bio sufinansijer. U toku 2009. godine oni su izvršili deobu stambenih jedinica u novoizgrađenom objektu. GG je 12.03.2008. godine sa „Eurobank EFG“ a.d, kao vlasnik advokatske kancelarije GG, zaključio ugovor o kreditu, koji kredit je uzet radi ulaganja u izgradnju novog objekta. U cilju obezbeđenja tog kredita ustanovljena je hipoteka na stambenim jedinicama – stanu 14 i 18 i na poslovnom prostoru na prvom spratu objekta, vlasništvo sada pok. VV i tužene BB. Kako obaveze iz ovog ugovora nisu izmirivane, banka je pokrenula postupak vansudskog namirenja po osnovu založne izjave i upisane hipoteke. Tada su se sada pok. VV i BB, kao i GG, obratili tužiocu kao svom bliskom rođaku, radi pozajmice novca potrebnog za namirenje potraživanja prema banci. Tužilac je pristao da da pozajmicu i 18.11.2010. godine predao je novac GG, koji je istoga dana banci uplatio iznos od 105.200 evra, nakon čega je data izjava banke za brisanje založnog prava na navedenim nepokretnostima. Istoga dana, između pok. VV i tužene BB, kao prodavaca, koje je zastupao GG i tužioca, kao kupca, zaključen je ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora i stana u objektu u ulica ... broj 4 Jagodini, koji nije sudski overen. Nakon toga, 22.11.2010. godine, zaključen je i sudski overen ugovor o kupoprodaji između pok. VV, kao suinvestitora prodavca, koju je zastupao GG, i tužioca kao kupca, koji je za predmet imao poslovni prostor u ... broj 4, na četvrtom spratu, površine 172,21m2, vlasništvo prodavca i ugovor o kupoprodaji zaključen između tužene BB, koju je zastupao GG, i tužioca kao kupca, koji je za predmet imao stan broj 14, površine 80,80m2, na četvrtom spratu istoe zgrade, vlasništvo tužene. Pravnosnažnom presudom od 16.06.2016. godine utvrđena je ništavost ova dva ugovora, kao simulovanih pravnih poslova. Tužiocu nije vraćen pozajmljeni novac.

Drugostepeni sud je zaključio da je tužilac 18.11.2010. godine dao u zajam iznos od 105.200 evra sada pok. VV, tuženoj BB i GG, kako bi se sprečila prodaja nepokretnosti koje su bile u vlasništvu tuženih, koje su zajednički izgradile tužene i GG, te da se radi o solidarnim dužnicima u smislu člana 414. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je tužena, kao jedan od solidarnih dužnika, dužna da tužiocu isplati utuženi iznos koji je preostao od pozajmljenog iznosa, sa pripadajućom zateznom kamatom. Po stanovištu drugostepenog suda, tužena se zajedno sa ostalim investitorima, neosnovano obogatila za navedeni iznos u smislu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda, ali iz razloga koji slede.

Odredbom člana 17. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.

Odredbom člana 557. istog zakona propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Odredbom člana 562. ZOO, propisano je da je zajmoprimac dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta (stav 1).

U konkretnom slučaju, tužilac je 18.11.2010. godine po usmenom ugovoru pozajmio sada pok. VV, tuženoj BB i neparničaru GG iznos od 105.200 evra radi izmirenja obaveza prema banci po ugovoru o kreditu iz 2008. godine a kako bi se sprečila prodaja hipotekovanih nepokretnosti, vlasništvo tuženih. Kako od pozamjljenog iznosa utuženi iznos nije vraćen tužiocu, to je nasuprot revizijskim navodima tužene, ona u obavezi da tužiocu ovaj novac vrati sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana podnošenja tužbe do isplate, u smislu člana 324. i 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom, jer je postupak prekinut samo u odnosu na tuženu VV zbog njene smrti u toku rasprave pred tim sudom. Ovo stoga, što označene tužene nisu nužni i jedinstveni suparničari, a jedino u toj slučaju postupak bi morao biti prekinut u odnosu na obe tužene.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je sud bio vezan pravosnažnom presudom kojom je utvrđena ništavost ugovora o kupoprodaji stanova u izgradnji, i činjenicom koja je utvrđena u tom postupku da je ugovor o zajmu (koji su navedeni ugovori prikrili) bio zaključen između tužioca i neparničara GG. Ovo stoga što je materijalna pravnosnažnost ograničena samo na odluku sadržanu u izreci presude, u konkretnom slučaju na utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji koje su sada pok. VV i tužena BB zaključile sa tužiocem, ali pravnu snagu ne stiče obrazloženje presude. Stoga je drugostpeni sud bio vlastan da sam u ovom postupku utvrđuje činjenicu između koga je zaključen ugovor o zajmu.

Neosnovano je i pozivanje tužene na aneks ugovora o kupoprodaji iz koga po mišljenju revidenta proizlazi da je zajam dat GG budući da je u njemu utvrđena obaveza GG da tužiocu vrati novac u roku ne kraćem od 3 godine i ne dužem od 5 godina i da plaća kamatu na pozajmljeni iznos od 5% godišnje. Ovo stoga što je , nasuprot revizijskim navodima, navedeni aneks na kome nije označen datum njegovog sačinjavanja, zaključen između VV, BB i GG, koji su u ugovoru označeni kao jedna ugovorna strana – suinvestitori – prodavci, druge ugovorne strane i tužioca, kao kupca. U članu 1. ovog aneksa, GG se obavezao na isplatu kamate od 5%, ali kao advokat. Sve ovo je u prilog pravilnosti zaključka drugostepenog suda da je zajam dat i tuženima i neparničaru GG, koji su solidarno preuzeli obavezu povrćaja zajma.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene u reviziji, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Pravilna je i odluka o troškovima doneta pravilnom primenom odredaba članova 153. i 154. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da ovi troškovi nisu bili potrebni za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić