Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ruža T. Grujić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd-Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa sa obavezno socijalno osiguranje, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1616/18 od 25.10.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 14.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1616/18 od 25.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1616/18 od 25.10.2019. godine u stavu drugom izreke, tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P br. 295/18 od 17.07.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P br. 295/18 od 17.07.2018. godine u stavu prvom izreke presude odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 03.09.2015. godine do 30.11.2015. godine nadležnom Fondu PIO novčane iznose na osnovicu utvrđenu pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju P br 936/16 od 10.11.2016. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara u roku od 8 dana.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1616/18 od 25.10.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P br. 295/18 od 17.07.2018. godine potvrđena u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude je preinačeno tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1616/18 od 25.10.2019. godine tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18) zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka u smislu odredbe člana 408. i 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac je tužbom od 25.01.2018. godine tražio uplatu pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nižestepenim presudama je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa za penzijsko osiguranje nadležnom Fondu PIO za period od 03.09.2015. godine do 30.11.2015. godine, na pojedine mesečne novčane iznose s tim što je prvostepeni sud tužiocu dosudio troškove parničnog postupka, dok je drugostepeni sud prvostepenu presudu preinačio u ovom delu i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu drugostepene odluke kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP prpisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a odredbom člana 154. stav 1. ZPP da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi biti nadoknađeni stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da je tužilac u postupku u kome je potraživana naknada imao mogućnost da potražuje doprinose za PIO, te da stoga svaka stranka treba da snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnog odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima parničnog postupka na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je u obavezi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 121/12) zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić