Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova povodom odgovora.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena saglasno odredbi iz člana 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20).

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je kao davalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. VV, kao primaocem izdržavanja, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 17.02.2010. godine pod R3 – 398/10. Članom 1. ugovora tuženi se obavezao da će doživotno izdržavati primaoca izdržavanja, a naročito da će se starati o blagovremenom izmirenju svih uobičajenih režija koje dospevaju na ime primaoca izdržavanja, kao što su plaćanje utroška električne energije, utroška vode, naknade za isporuku toplotne energije, naknade za korišćenje telefona, komunalne naknade, o održavanju urednosti u domaćinstvu primaoca izdržavanja, da primaocu izdržavanja obezbeđuje redovnu i kvalitetnu ishranu, čistu i urednu odeću i obuću i drugo, da primaoca izdržavanja u slučaju nevolje i bolesti pomogne, da joj pruži svu potrebnu pomoć, pažnju, negu, zaštitu, kao i da joj omogući lečenje kod svih zdravstvenih ustanova, te da primaoca izdržavanja po njenoj smrti sahrani prema verskim i mesnim običajima. Prema članu 2. primalac izdržavanja će u znak zahvalnosti za pružene usluge, posle svoje smrti na davaoca izdržavanja preneti pravo svojine na troiposobnom stanu površine 95m² na trećem spratu zgrade u ulici ... broj ... u ..., kao i pravo svojine na svim pokretnim stvarima koje se zateknu u opisanom stanu u trenutku smrti. Primalac izdržavanja je preminula 10.02.2016. godine bez testamenta, a od zakonskih naslednika je ostavila sina, tužioca AA. Tuženi kao davalac izdržavanja je u vreme zaključenja ugovora imao 20 godina, bio je zaposlen, obavljao je povremene poslove. Tuženi je izvršavao ugovorom preuzete obaveze, plaćao je troškove komunalnih usluga, brinuo se o zdravlju svoje pokojne bake, vodio je kod lekara, pribavljao joj lekove i omogućavao lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama kada se razbolela od raka pankreasa, vodio je na preglede ultrazvukom, odlazio u nabavku hrane i nakon smrti učestvovao u plaćanju troškova sahrane za grobno mesto na kome je pravo korišćenja imao tužilac.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, zaključivši da nisu ispunjeni uslovi za raskid predviđeni odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, prihvatajući u svemu kao jasne i argumentovane razloge prvostepenog suda, ocenivši da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tuženi izvršavao sve obaveze u vezi sa staranjem i brigom o primaocu izdržavanja, preuzete predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, pravilno zaključivši da nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju predviđeni odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijskim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i pogrešnu primenu materijalnog prava. Drugostepeni sud je ocenio sve izvedene dokaze i svoju ocenu tih dokaza obrazložio. Slobodna ocena dokaza znači vrednovanje dokaza na osnovu kojih sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svih dokaza zasebno i svih dokaza kao celine, te na osnovu rezultata celokupnog postupka, određuje koje će činjenice uzeti kao dokazane. Naime, drugostepeni sud je detaljno obrazložio glavne žalbene navode i zaključio da je prvostepeni sud pravilno našao da ne postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

Suprotno navodima revizije tužioca, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, imajući u vidu da je ugovor o doživotnom izdržavanju dvostrano teretni formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja, da sa aspekta primaoca izdržavanja, pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potrebe za svakodnevnom brigom, staranjem i pažnjom od strane trećeg lica, koju samo starost primaoca izdržavanja po sebi nosi, zbog čega je obaveza davaoca izdržavanja dvostruka. Prva je materijalne prirode u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život, dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnom i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja. Tuženi je sve obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju, kako materijalne, tako i moralne prirode u potpunosti ispunio, zbog čega nije ni bilo uslova za traženi raskid pomenutog ugovora.

Ni ostalim navodima revizije koje je Vrhovni kasacioni sud takođe cenio, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke, zbog čega ih posebno nije ni obrazlagao.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac u revizijskom postupku nije uspeo, zbog čega mu ne pripadaju troškovi sastava revizije i takse u smislu člana 165. ZPP, dok zahtev tuženog za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju i takse, takođe nije osnovan u smislu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić