U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA sa ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Igor Pršić, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 113/21 od 17.03.2020. godine, u sednici održanoj dana 07.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 113/21 od 17.03.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2150/19 od 05.11.2020. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje tuženog plaća mesečno iznos od 130 evra svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od 11.10.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonom propisani uslovi ili dok ova odluka ne bude izmenjena. Drugim stavom izreke konstatovano je da se ovom presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 6386/12 od 07.11.2013. godine u stavu prvom izreke presude koji se odnosi na obavezu tužioca da doprinosi izdržavanju tuženog. Trećim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 113/21 od 17.03.2020. godine, prvim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje tuženog, pored iznosa od 130 evra dosuđenog stavom prvim izreke, plaća iznos od još 50 evra, ukupno 180 evra. Drugim stavom izreke potvrđeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude. Trećim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 6386/12 od 07.11.2013. godine izmenjena je presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P 1215/06 od 02.10.2006. godine u delu koji se odnosi na izdržavanje maloletnog tuženog BB, tako što je obavezan tužilac da na ime izdržavanja mal. tuženog plaća mesečno iznos od 200 evra. Tužilac živi u ..., kao ... ostvaruje mesečnu zaradu od 1.270 evra, koja je u periodu donošenja prethodne odluke iznosila 1.450 evra, ne poseduje imovinu, kao ni automobil. Stan na ..., površine 81m2, tužilac je poklonio maloletnom sinu VV, uz zabranu otuđenja i opterećenja bez pisane saglasnosti poklonodavca i njegove supruge. Tužilac boluje od hroničnog oboljenja kičmenog stuba, koje je progresiralo od vremena donošenja prethodne sudske odluke, a bio je na bolničkom lečenju zbog oboljenja „crveni vetar“. Oženjen je, njegova supruga je zaposlena sa mesečnom zaradom od oko 1.000 evra, imaju dva maloletna sina školskog uzrasta, prema kojima tužilac ima obavezu izdržavanja, pri čemu je za zadovoljavanje njihovih potreba neophodan iznos od po 530 evra. Tuženi ima 18 godina, upisao ... fakultet u ... kao samofinansirajući student za koji godišnja školarina iznosi 2.700,00 evra, njegove potrebe na mesečnom nivou su povećane od donošenja prethodne odluke. Majka tuženog je zaposlena i ostvaruje zaradu od 29.799,90 dinara mesečno, nema dodatnih prihoda i ne poseduje drugu imovinu, a sa tuženim i svojom sestrom živi u stanu svoje majke i nema obavezu izdržavanja drugih lica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi za izmenu, odnosno smanjenje ranije odluke o visini obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju tuženog sa iznosa od 200 evra na iznos od 130 evra mesečno.

Drugostepeni sud je, ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja, našao da je pravilna odluka prvostepenog suda za izmenu odluke o izdržavanju tuženog smanjenjem dosadašnjeg doprinosa tužioca od 200 evra, preinačio prvostepenu presudu, odredivši na 180 evra doprinos tužioca za izdržavanje tuženog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, i to odredbe člana 160. do 164. Porodičnog zakona, a u vezi sa članom 155. stav 2. istog zakona, kada je tužiočev doprinos izdržavanju tuženog utvrdio na iznos od 180 evra mesečno, u valuti u kojoj tužilac ostvaruje zaradu, a koja se inače upotrebljava i u državi u kojoj tužilac ima prijavljeno prebivalište.

Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“ br. 18/05, 72/11, 6/15) propisano je da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života (član 155. st. 2); da se izdržavanje određuje (član 160. st. 1) prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja; da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (st. 2); da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (st. 3); a da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (st. 4). Istim zakonom je propisano da visina izdržavanja, ako je poverilac izdržavanja dete, treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. st. 3) i da se ta visina može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka (član 164).

Po oceni revizijskog suda, prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za izmenu ranije odluke, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve bitne okolnosti i to najpre potrebe tuženog prema njegovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj živi u vreme donošenja nižestepenih odluka, koje su se povećale u odnosu na odluku donetu još 2013. godine, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja i njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju tuženog. Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava, pravilno je drugostepeni sud ocenio stvarne mogućnosti tužioca da doprinosi izdržavanju tuženog srazmerno prihodima koje ostvaruje i koji su smanjeni u odnosu na period donošenja prethodne odluke, a imajući pre svega u vidu njegovo pogoršano zdravstveno stanje, što mu otežava da se dodatno radno angažuje radi ostvarivanja dodatnih prihoda. Neosnovani su navodi revizije tužioca kojima se ukazuje da navedeni novčani iznos ne odgovara okolnostima koje se pre svega tiču njegovih mogućnosti. Drugostepeni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu i da tužilac ima obavezu izdržavanja još dvoje maloletne dece školskog uzrasta, ali je pravilno zaključio da egzistencija tužioca neće biti ugrožena plaćanjem dosuđenog doprinosa, o čemu svedoči i tužiočevo uverenje da njegovo imovinsko stanje neće biti ugroženo i kada otuđi nepokretnost velike vrednosti, zbog čega je stan na ..., površine 80 m2, poklonio maloletnom sinu. Preostale potrebe tuženog obezbediće njegova majka, što ona neprestano i čini, a po potrebi i sam tuženi, prvenstveno uspešnim učenjem i, na osnovu toga, mogućim ostvarenjem pogodnosti za školovanje.

Ostalim revizijskim navodima tužioca ukazuje se na utvrđeno činjenično stanje i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tužioca ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da odgovor tuženog na reviziju nije bio nužan i neophodan, te mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, shodno članu 154. stav 1. ZPP, pa je njegov zahtev odbijen, primenom člana 165. ZPP, kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić