Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 440/2014 od 07.08.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i rešenje Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R1 20/14 od 25.03.2014. godine potvrđeno je u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R1 20/14 od 25.03.2014. godine, tako što je protivnik predlagača obavezan da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 86.250,00 dinara, sa pripadajućom kamatom od 25.03.2014. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R1 20/2014 od 25.03.2014. godine, stavom prvim izreke, protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na dosuđeni iznos naknade od 1.370.700,00 dinara za nepokretnosti po rešenju Osnovnog suda u Čačku, Sudska jedinica Gornji Milanovac, R1 332/2012 od 27.08.2013. godine plati zakonsku zateznu kamatu počev od 27.08.2013. godine, kao dana donošenja rešenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 97.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2014. godine kao dana donošenja rešenja pa do isplate.

Protiv pravnosnažnih rešenja donetih u drugom stepenu protivnik predlagača je izjavio blagovremene revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava i ukazao na razloge i uslove za primenu odredbe o posebnoj reviziji u smislu člana 404. ZPP.

Rešenjem R1 533/14 od 26.01.2015. godine Apelacioni sud u Kragujevcu, stavom 1. izreke, nije dozvolio da se revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž 35/14 od 21.01.2014. godine smatra dozvoljenom revizijom u smislu člana 404. ZPP, a stavom 2. izreke je ustupio na stvarnu nadležnost Vrhovnom kasacionom sudu spise Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R1 20/14 radi odlučivanja o dozvoljenosti revizije protivnika predlagača izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž 440/14 od 07.08.2014. godine.

Protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 533/14 od 26.01.2015. godine protivnik predlagača je blagovremeno izjavio žalbu iz razloga koji upućuju na bitnu povredu odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je odlučivao o žalbi protivnika predlagača izjavljenoj protiv navedenog rešenja Apelacionog suda, u smislu člana 404. stav 3. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, jer je odluka protiv koje je protivnik predlagača izjavio reviziju (rešenje Višeg suda u Čačku Gž 35/14 od 21.01.2014. godine) i o kojoj pobijanim rešenjem Apelacioni sud u Kragujevcu ne dozvoljava odlučivanje kao o posebnoj reviziji u smislu člana 404. ZPP, doneta 21.01.2014. godine, što znači pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14). Sve ovo imajući u vidu da je vanparnični postupak započet 14.11.2012. godine.

Ispitujući pobijano rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu u smislu člana 402. ZPP, u vezi člana 386. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba protivnika predlagača nije osnovana.

Pobijano rešenje nije zasnovano na bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1-3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se žalbom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, s obzirom da pobijano rešenje sadrži jasne i potpune razloge o svim bitnim činjenicama, a nema nedostataka zbog kojih se ne bi moglo ispitati.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepenog rešenja koje ne bi moglo da se pobija revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Apelacioni sud je pravilno primenio citiranu odredbu Zakona. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji, jer je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 35/14 od 21.01.2014. godine protiv koga je izjavljena revizija potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Čačku, Sudske jedinice Gornji Milanovac, R1 332/12 od 27.08.2013. godine, u stavu prvom izreke, kojim je protivnik predlagača kao korisnik eksproprijacije obavezan da predlagaču na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti – tri katastarske parcele u KO V., isplati ukupan iznos od 1.370.700,00 dinara, pri čemu je Poreska uprava izvršila procenu nepokretnosti uz ocenu kriterijuma koji su uzeti u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti eksproprisanih nepokretnosti, koju je predlagač prihvatio. Time je visina naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrđena u svemu u skladu sa sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda, pa ne postoje razlozi za novo tumačenje prava niti ujednačavanje sudske prakse. Pored toga, drugostepeni sud se u svojoj odluci izjasnio o pitanjima koja protivnik predlagača smatra spornim i za to je dao razloge koje prihvata Vrhovni kasacioni sud.

Vrhovni kasacioni sud odlučujući u smislu novelirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku - „Službeni glasnik RS“ br. 55/14) nije prihvatio predlog protivnika predlagača da o reviziji izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž 440/14 od 07.08.2014. godine odlučuje kao o posebnoj reviziji, ocenjujući da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, jer protivnik predlagača ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka ostalih viših sudova u Republici Srbiji koje na drugačiji način tumače odredbu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, a odlukama nižestepenih sudova je izraženo pravilno shvatanje da obaveza za naknadu za eksproprisanu nepokretnost predstavlja novčanu obavezu koja dospeva danom donošenja odluke kojom je utvrđena visina naknade.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 401. stav 1. tačka 2., u vezi člana 404. stav 3. ZPP, odlučio kao u stavu prvom, a na osnovu člana 404. ZPP, kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i utvrdio da revizije protivnika predlagača nisu dozvoljene.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), koja pravo na izjavljivanje revizije vezuje za propisani novčani limit, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokrenut je 14.11.2012. godine. Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 35/2014 od 21.01.2014. godine, koje se pobija revizijom, protivnik predlagača je obavezan da predlagaču isplati na ime vrednosti eksproprisanih nepokretnosti ukupan iznos od 1.370.700,00 dinara, što na dan podnošenja predloga ne predstavlja dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, s obzirom da je dana 14.11.2012. godine 1 evro vredeo 111,8479 dinara. Iz ovih razloga revizija protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž 35/14 od 21.01.2014. godine nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 340/14 od 07.08.2014. godine odlučeno je o kamati koja je sporedno potraživanje, pa revizija protiv takvog rešenja nije dozvoljena u smislu člana 28. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 413., u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.