.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 749/2020
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Beograd, Filijala Prokuplje, radi isplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv odluke o troškovima postupka sadržanoj u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1527/18 od 23.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 12.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1527/18 od 23.10.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2139/17 od 22.02.2018. godine u delu odluke o troškovima postupka i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2139/17 od 22.02.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO po stopi koja bude važila na dan uplate, za period od avgusta 2015. godine do marta 2016. godine, na pojedinačne mesečne novčane iznose, sve bliže opisano navedenim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da povodom ovog spora svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1527/18 od 23.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2139/17 od 22.02.2018. godine.
Protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilac povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi postupak, već je iste mogao potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, u kom smislu tužiocu, koji je uspeo u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. ZPP ukinuo odluke o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
