Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu maloletni tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi i zakonska zastupnica maloletnih tužilaca su bili u braku iz koga imaju troje dece – sina DD i tužioce AA i BB. Brak je razveden presudom Osnovnog suda u Kruševcu P2 230/10 od 22.07.2010. godine, kojim je tuženi obavezan da na ime izdržavanja sada punoletnog sina DD plaća iznos od 9.000,00 dinara mesečno, a za maloletnu decu po 8.000,00 dinara mesečno.

Maloletni tužioci su blizanci rođeni 16.06.2004. godine i u vreme donošenja presude kojom je bilo određeno da tuženi doprinosi njihovom izdržavanju sa po 8.000,00 dinara mesečno imali su šest godina.

U međuvremenu prilike su se izmenile, troškovi života su se povećali, a povećale su se i potrebe kao i troškovi izdržavanja maloletne dece.

Maloletni tužioci sada imaju veće potrebe za ishranom, obućom, odećom, knjigama i školskim priborom, druženjem i dokolicom, sredstvima higijene, sportskim aktivnostima, ekskurzijama i drugim školskim i vanškolskim aktivnostima. Za maloletnog BB koji pohađa treninge košarke potrebno je 1.600,00 dinara mesečno, a za maloletnu AA koja pohađa treninge odbojke potrebno je 1.200,00 dinara mesečno. Pored toga postoje izdaci koji se odnose na plaćanje dodatnih časova iz matematike, fizike i srpskog jezika što iznosi po 6.000,00 dinara mesečno za svako dete. Za užinu svakog radnog dana potreban je iznos od po 150,00 dinara tako da ovi troškovi iznose mesečno po 3.000,00 dinara za svako dete.

Majka maloletnih tužilaca nije upisana kao vlasnik nepokretnosti u javnim knjigama, poseduje stan u kome stanuje sa tužiocima (stariji sin živi samostalno kod dede i babe), za koga otplaćuje kredit od oko 170 evra mesečno. Radi u ..., na istom radnom mestu kao i u vreme donošenja prethodne odluke o izdržavanju, sa prosečnim mesečnim primanjima koja su iznosila oko 50.000,00 dinara u 2019. godini, a oko 65.000,00 dinara u 2020. godini.

Tuženi je u vreme razvoda braka bio vlasnik prodavnice TP „ĐĐ“ koja je u blokadi oko tri godine, a od 2013. godine je vlasnik i druge prodavnice - TP „ĐĐ1“ sa primanjima od oko 30.000,00 dinara mesečno. Zasnovao je vanbračnu zajednicu u kojoj je ...2019. godine dobio sina EE. Živi u kući svojih roditelja, koji ga i materijalno pomažu, sa vanbračnom suprugom i detetom. U prodavnici, koja se nalazi u dvorištu radi zajedno sa sinom DD iz prvog braka i vanbračnom suprugom koja ostvaruje zaradu od 46.905,30 dinara mesečno. Pomaže i roditeljima u ... radionici koju oni drže. Nije upisan kao vlasnik nepokretnosti. Dobrog je zdravlja. Vlasnik je dva automobila.

Ekonomsko-finansijskim veštačenjem utvrđeno je da je mesečne potrebe maloletnih tužilaca moguće podmiriti iznosima od po 36.155,24 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih tužilaca iznosima od po 15.000,00 dinara mesečno. Međutim, drugostepeni sud je je doprinos tuženog izdržavanju tužilaca smanjio na po 12.000,00 dinara mesečno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom maloletnih tužilaca osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava iz odredaba člana 160. Porodičnog zakona, jer je drugostepeni sud prenisko odmerio doprinos tuženog u njihovom izdržavanju.

Prema odredbi člana 164. Porodičnog zakona, visina dosuđenog izdržavanja može se povećati ili smanjiti, zavisno od promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Odredbama člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o potrebama poverioca izdržavanja, koje zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2); mogućnostima dužnika izdržavanja, koje zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3) i minimalnoj sumi izdržavanja (stav 4).

Protekom vremena povećavaju se potrebe dece, ali se menjaju i druge okolnosti, i na strani dece (poverilaca izdržavanja), i na strani tuženog (dužnika izdržavanja), od kojih je zavisila prethodna odluka, pa se visina izdržavanja može i smanjiti i povećati prema članu 164. Porodičnog zakona. Nesumnjivo je da su se u ovom slučaju stekli uslovi za promenu visine izdržavanja u smislu navedene odredbe Porodičnog zakona.

S obzirom na mogućnosti tuženog da doprinosi izdržavanju tužilaca, i to na njegovo aktuelno stambeno, zdravstveno i imovinsko stanje, standard kojim živi i zaradu koju ostvaruje, njegovu radnu sposobnost, kao i na njegove rashode, jer je u međuvremenu dobio još jedno dete, ali i da je njegova vanbračna supruga zaposlena i da je prestala njegova zakonska obaveza da izdržava najstarijeg, sada punoletnog sina, koji se ne nalazi na redovnom školovanju, imajući u vidu iznos potreban za podmirenje ukupnih mesečnih potreba 12 godina starijih maloletnih tužilaca, koje su bitno povećane od vremena kada je prethodno određen doprinos tuženog njihovom izdržavanju, a rukovodeći se najboljim interesom maloletnih tužilaca saglasno članu 266. stav 1. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna ocena prvostepenog suda da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilaca plaća po 15.000,00 dinara mesečno. Ovim iznosima obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj maloletne dece, u skladu sa njihovim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog. Preostala sredstva za izdržavanje dece obezbeđivaće zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosima, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače u njih svakodnevno ulaže.

Tuženi je u obavezi da, u skladu sa članom 6. Porodičnog zakona, postupa u najboljem interesu maloletne dece, angažuje sve svoje mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva za izdržavanje maloletnih tužilaca. Uopšte, roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, kako je to propisano članom 62. Porodičnog zakona. Zbog toga, kada je u pitanju izdržavanje maloletne dece, mogućnosti roditelja se ne procenjuju na način na koji se to čini kada su u pitanju drugi oblici zakonskog izdržavanja, već se smatra da su roditelji uvek dužni, makar i po cenu uzdržavanja od zadovoljenja sopstvenih potreba, da obezbede izdržavanje svom maloletnom detetu. Roditelji su dužni da ulažu naročite napore i da po potrebi i snize vlastiti egzistencijalni minimum da bi potrebe njihove maloletne dece bile podmirene u što većoj meri kako bi bio obezbeđen njihov pravilan i potpun razvoj.

Iz ovih razloga je Vrhovni kasacioni sud našao da je prvostepeni sud pravilno procenio da su iznosi po 15.000,00 dinara mesečno odgovarajući potrebama maloletnih tužilaca i mogućnostima tuženog.

Kako je drugostepenom presudom prvostepena presuda preinačena pogrešnom primenom materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučivši kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu člana 207. Porodičnog zakona i čl. 153, 154. i 163. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na uspeh u revizijskom postupku i razloge pravičnosti, pa je tuženi obavezan da naknadi tužiocima troškove revizijskog postupka za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić