Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postuku-ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tuženog da drugostepeni sud nije dao obrazloženje za ocenu izvedenih dokaza i da pobijana presuda sadrži razloge koji su nerazumljivi i protivrečni sami sebi, ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koje nisu propisane kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Neosnovano su revizijski navodi da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode tuženog, jer je našao „da su bez uticaja navodi žalbe mal. tužioca“, iako je žalbu izjavio tuženi. Takvi revizijski navodi predstavljaju ukazivanje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vei sa članom 396. stav 1. ZPP. Međutim, nesumnjivo je reč o tehničkoj grešci u obrazloženju odluke, s obzirom da drugostepeni sud prihvata utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava koja je bila sadržana u odluci koju je ispitao u žalbi, zbog čega je žalbu tuženog i odbio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac mal. AA je rođen ...2005. godine iz vanbračne veze BB, zakonske zastupnice tužioca, i GG, a posle smrti svog oca koji je ubijen ...2004. godine. Sada pok.GG je 15.09.2003. godine kupio motorno vozilo marke „Mercedes Benz“, tip „...“, koje je prvi put registrovano 16.09.2003. godine i dobilo oznaku BG ..-.. . Dana 16.09.2004. godine zakonska zastupnica tužioca je saobraćajnu dozvolu, ključeve i vozilo predala tuženom. U ostavinskom postupku koji je vođen nakon smrti GG rešenjem od 22.09.2004. godine, u kome tužilac nije prijavljen kao naslednik na celokupnoj zaostavštini ostavioca, oglašeni su za naslednike DD, VV i ĐĐ, majka i braća pok.GG. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 1644/08 od 18.09.2008. godine, koja je postala pravnosnažna 22.07.2009. godine, za jedinog zakonskog naslednika celokupne zaostavštine sada pok.GG, u koju spada i predmetno vozilo, oglašen je njegov sin AA. Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8706/04 od 12.11.2004. godine usvojena je privremena mera tužilje BB i tuženima VV, DD i ĐĐ, određena zabrana raspolaganja, opterećenja i otuđenja motornih vozila, između ostalog, i predmetnog vozila „Mercedes Benz“, kao i da u roku od 24 sata sve primerke ključeva i saobraćajne dozvole predaju sudu u depozit, što oni nisu učinili. Zakonska zastupnica mal.tužioca je uputila zahtev tuženom 18.09.2009. godine radi vraćanja predmetnog vozila, ali tuženi vozilo nije vratio. Veštačenjem je utvrđena vrednost spornog vozila u septembru 2004. godine, vrednost istog u oktobru 2009. godine, tako da je vozilo izgubilo na vrednosti u iznosu od 90.056 evra.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo obavezivanjem tuženog da mal.tužiocu naknadi štetu koja je prouzrokovana radnjom tuženog koja se sastoji u odbijanju da mal.tužiocu preda predmetno vozilo, zbog čega je tuženi u smislu člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima dužan da mu štetu nadoknadi. Kako se se naturalnom restitucijom (vraćanjem vozila koje je sada staro 15 godina) ne može uspostaviti stanje koje je bilo pre štetne radnje, jer je vozilo izgubilo na vrednosti u iznosu od 90.056 evra, tužilac ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje u visini utvrđenoj nalazom veštaka. Prigovor zastarelosti potraživanja je ocenjen kao neosnovan, s obzirom da rok zastarelosti počinje da teče od trenutka pravnosnažnosti presude P 1644/08 od 22.07.2009. godine, u kom postupku je utvrđeno da je mal.tužilac naslednik zaostavštine i vlasnik spornog vozila, zbog čega je tužba od 17.05.2011. godine, podneta u zakonskom roku.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu propisana je odredbom člana 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu (stav 2.). Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete (stav 3.). Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (stav 4.). Obim naknade materijalne štete propisan je i odredbom člana 190. istog zakona, tako što će sud, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, kako je to propisano odredbom člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano, na osnovu člana 361. stav 1. istog zakona.

Odbijajući da preda predmetno vozilo tužiocu kao zakonskom nasledniku i isključivom vlasniku imovine pok.GG, tuženi je tužiocu pričinio štetu, s obzirom da je protekom vremena vozilo izgubilo na vrednosti i sledom toga je u obavezi da tužiocu naknadi štetu u iznosu utvrđenom nalazom veštaka koji je potreban da se tužiočeva materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje tuženog.

Neosnovani su navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri oceni prigovora zastarelosti. U ostavinskom postupku iza pokojnog GG tužilac nije prijavljen kao naslednik, zbog čega je svoj nasledno-pravni zahtev ostvario po pravilima parničnog postupka i stoga u konkretnom slučaju nema mesta primeni zakonske odredbe iz člana 206. Zakona o nasleđivanju. Rok zastarelosti počinje da teče upravo od trenutka pravnosnažnosti presude P 1644/08 od 22.07.2009. godine, kada je utvrđeno da je tužilac isključivi vlasnik imovine ostavioca, pa i predmetnog vozila koje se nalazi u posedu tuženog, i koje tuženi odbija da preda tužiocu. Stoga, su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je tužba od 17.05.2011. godine podneta u zakonskom roku iz člana 376. stav 1 ZOO.

U preostalom delu revizijski razlozi se faktički odnose na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog kojih razloga se revizija u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta u smislu odredbe člana 153. stav 1. i 154. u vezi člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, s obzirom da odgovor na reviziju nije bio potreban.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić